Drugim rečima teško se može opisati ono što se desilo i, kako izgleda, već se duže vremena dešava između Republike Srpske i Slovenije. Vođa najveće opozicione stranke Janez Janša, kako ga jedino navode njegovi mediji, pozajmio je od inače nepoznate pozajmljuše iz Prijedora 450.000 evra, za stranku dakako. Stvar je višestruko nezakonita po slovenačkim zakonima; kako je to u RS nije dovoljno poznato. Bivša ministarka RS se srdačno nasmejala u kraćoj izjavi slovenačkoj državnoj televiziji, jer za razliku od novinara, ona nema baš nikakve sumnje da je reč o pranju novca. Nezgodno se pogodilo da je istoga dana kad je mariborski Večer doneo istraživačku reportažu o ovome slučaju, Janša u parlamentu obrazlagao ustavnu tužbu protiv premijera Cerara, jer je ovaj u trenutku slabosti ponudio nešto malo razumevanja za slučaj sirijskog izbeglice, koji bi inače imao sva prava da ostane u Sloveniji; samo dan docnije Cerar se predomislio i popustio ministarki unutrašnjih poslova koja izgleda, oblači se i ponaša kao dominatrix, a desnica ju obožava. Predsednik Pahor, koji je na dan svog izbora pokajnički izjavio da će se više baviti humanim slučajevima, hladno je rekao da u slučaju sirijskog berberina moraju da se poštuju zakoni. Onda je sud osramotio sve time što nije oterao Sirijca u Hrvatsku, već otvorio zakonske mogućnosti njegovog ostanka. No, u takvoj atmosferi, kada su Janšini jurišnici promukli od dokazivanja da su izbeglice svi teroristi, silovatelji i nastrani, da vrebaju mlade majke i nejač oko svojih azilnih domova, i da država na svakog od njih troši 5.000 evra mesečno, dok slovenačka siročad gladuju u snegu, pukne novost o ekonomskom bratstvu i jedinstvu.
Dijana Đuđić, koja je po novim podacima delila milione pozajmica vrlo dobro stojećim Slovencima sa neznatnim kamatama i provizornim osiguranjem kredita, nema ustanove preko koje bi poslovala. Reč je o privatnim kreditima, overenim kod notara i dostupnim na slovenačkom poslovnom portalu AJPES. Janša je u pravu kada kaže da je transakcija transparentna. Jeste, i to je najlukaviji deo igre: Janša je čak rekao da će, ako se nađe išta sumnjivo i nezakonito, odmah vratiti novac, a onda je izjavio da je to i uradio. Transparentnost je savršeno poslužila! Sad neka vlasti, ako budu htele, utvrde ko je kome šta dao i poslao, a u tome može da pomogne izvesni Rok Snežič, koji je Sloveniji otkrio da je BiH zapravo poreska oaza, pošto je u Sloveniji doktorirao na utaji poreza, i prikazuje se kao stručnjak za to. Aferim, profesore-mentore! G. Snežič je prijatelj g-đice Đuđić. Niko ne zna odakle g-đici Đuđić milionske sume za pozajmljivanje. Cherchez la femme…
Kada se Slovenija prestane smejati, moraće da se upita šta bi zlosrećnom Janši, da manje od šest meseci pre parlamentarnih izbora napravi ovakav gaf. Nije otišao u zatvor zbog teške trgovine oružjem, zatim zbog potkupljivanja oko kupovine oružja, da li je vreme da zaglavi zbog nižih finansijskih krivičnih transakcija? Najumorniji već pokušavaju da nađu tajni plan koji se skriva iza ovih naizgled glupavih poteza. Najveseliji deo priče je da Janša i njegova partija bez prestanka šire mržnju preme „Balkancima“ koji su, kako je Janša na prošlim izborima izjavio, sa ucrtanim brojem za koji treba da glasaju na dlanu i u trenerkama, autobusima dovođeni na glasačka mesta. Kad dođe do para, mržnja privremeno nestaje. Nije li u tome tajna novog bratstva i jedinstva, koje se kalilo za vreme rata u vrlo sličnim poslovima preko linija fronta?
U međuvremenu, Janšini mediji, jedna televizija i tri časopisa, žive od mađarskih para. Ko hoće da proučava gebelsovsku propagandu, mora da dođe i vidi ta čuda.
Berberin iz Sirije, Ahmad Šamieh, živi sa 18 evra džeparca mesečno i besplatno brije alternativnu mladež u kulturnom skvotu nekadašnje fabrike bicikla Rog. Otkako sam mu napisala javno pismo, često mi preko facebooka šalje slike cveća sa porukom „Zdravo sestro!“
U svemu što sam opisala, krije se samo strašno zastarela (moja) vera u logički sled ponašanja, posebno u javnosti, u kolektivni, školom utvrđeni razum, u osnovne rezultate prosvetiteljstva, u javnu korist, u građanina i građanku. Nikad bilo, nepotrebno izbrisati.
Foto: Predrag Trokicić
Peščanik.net
