Islamska intelektualna tradicija, uključujući i dva njena najznačajnija izvora Kur’an i Sunet, ističu vrednost intelektualnog džihada na mnoštvo načina. Na primer, jedna od tema koje se najčešće ponavlja u Kur’anu jeste značaj intelektualne refleksije i kontemplacije (tadabbur/tafakur). Izreke – bez obzira na njihovu autentičnost iz ugla klasičnih islamskih nauka – poput “mastilo učenjaka je svetije nego krv mučenika” i “jedan sat (intelektualne) kontemplacije vrednije je nego hiljadu godina bogosluženja” svedoče da je intelektualni napor u samoj srži islamske tradicije i da je u potpunom skladu sa kur’anskim svetopogledom. Veliki broj muslimanskih filozofa, racionalističkih teologa i pravnika, iz prošlosti i sadašnjosti, takođe ističu temeljitu intelektualnu prirodu islamskog učenja (zbog čega su često bivali izloženi snažnim kritikama anti-intelektualnih strujanja koja su uvek postojala).
Kao što je poznato mesec Ramazan se često shvata kao period u kome se intenzivira ritualna praksa. Nažalost, poslednjih nekoliko Ramazana ovaj mesec često je bivao povezivan i sa bezumnim nasiljem i terorističkim napadima koje su širom sveta činile grupe poput ISIS-a (ili pojedinaca inspirisanih njihovim ubeđenjima) čija pervertirana interpretacija islama/islamske istorije posmatra samoubilačke pohode tokom svetog meseca kao posebno dragocene dokaze mučeništva i pobožnosti. Međutim, onako kako ja razumem Ramazan, on bi, pre svega, trebalo da bude vreme za povećanje intelektualne aktivnosti, to jest za intelektualni džihad.
Islamska intelektualna tradicija, uključujući i dva njena najznačajnija izvora Kur’an i Sunet, ističu vrednost intelektualnog džihada na mnoštvo načina. Na primer, jedna od tema koje se najčešće ponavlja u Kur’anu jeste značaj intelektualne refleksije i kontemplacije (tadabbur/tafakur). Izreke – bez obzira na njihovu autentičnost iz ugla klasičnih islamskih nauka – poput “mastilo učenjaka je svetije nego krv mučenika” i “jedan sat (intelektualne) kontemplacije vrednije je nego hiljadu godina bogosluženja” svedoče da je intelektualni napor u samoj srži islamske tradicije i da je u potpunom skladu sa kur’anskim svetopogledom. Veliki broj muslimanskih filozofa, racionalističkih teologa i pravnika, iz prošlosti i sadašnjosti, takođe ističu temeljitu intelektualnu prirodu islamskog učenja (zbog čega su često bivali izloženi snažnim kritikama anti-intelektualnih strujanja koja su uvek postojala).
Osim navedenog, upute koje pronalazimo u Kur’anu i Sunetu a koje se tiču obavljanja rituala nedvosmisleno su povezane sa ishodišnom racionalom (‘ila). Tako nam je rečeno da je cilj posta da povećamo naš nivo svesti o Bogu (taqwa) (2:183), da su (svako)dnevne molitve oruđe koje nas štiti od nepristojnosti/zla (29:45), da je žrtvovanje životinja u vreme hadža (qurban) isključivo simboličke prirode (22:37). Takođe, rečeno nam je da je propisana milostinja instrument u prevenciji nakupljanja bogatstva među imućnima (57:7).
Veoma je neprijatna i teološki uznemiravajuća istina (s kojom se ja kao prakticirajući musliman i dalje rvem) da mnogi teroristi i učenjaci povezani sa ISIS-om insistiraju na ritualnim aspektima islama kao što su post i molitva (a još više na “formalizmima” poput brade i turbana) dok istovremeno učestvuju u bezumnom nasilju i terorizmu. Da li bi upravo taj nedostatak između njihove ritualne i formalističke pobožnosti te njene stvarne namene bar u određenoj meri mogao da objasni ovu teološku zagonetku? Iako nemam nedvosmislen odgovor na ovo pitanje, smatram da ono zavređuje ozbiljno propitivanje i refleksiju.
Po mom mišljenju značajan broj muslimana danas izgubilo je svest o intelektualnom džihadu kao vidu islamske tradicije, istovremeno prioritizujući ritualističku i formalističku pobožnost nad intelektualnom i etičkom. Ramazan predstavlja savršen period u kome možemo da povratimo ovaj neprocenjiv aspekt naše tradicije.
Piše: Adis Duderija
Tekst je prvobitno objavljen na abc.net.au.
Prevod: Ivan Ejub Kostić
