U Beogradu je predstavljen Bosanski atlas ratnih zločina ’92-’95. On “ogoljava činjenice koje se odnose i na odgovornost Srbije.” Grupa ljudi razvila je transparent sa natpisom da u Srebrenici nije bilo genocida.
U organizaciji Foruma ZFD, direktor Istraživačko-dokumentacionog centra, Mirsad Tokača je u srijedu (27.3), u Beogradu predstavio Bosanski atlas ratniih zlocina ‘92-‘95. Prije početka skupa u Centru za kulturnu dekontaminaciju, manja grupa ljudi razvila je ispred ulaza u salu transparent sa natpisom da u Srebrenici nije počinjen genocid. Insistirali su da prisustvuju skupu, a razišli su se poslije intervencije policije.
Internet portal Bosanski Atlas ratnih zločina ’92-’95 kao «virtuelni memorijal rata» trebalo bi da bude dostupan u novembru ove godine. Na njemu će biti predstavljeni podaci o događajima i svim žrtvama rata u BiH devedesetih godina prošlog vijeka. Atlas je proizvod projekta « Ljudski gubici u Bosni i Hercegovini 1991-1995 » i rezultat je dugogodišnjeg rada Istraživačko-dokumentacionog centra i drugih nevladinih organizacija u regionu.
Događaji, odnosno lokacije na kojima su se oni dešavali, biće precizno određeni na karti BiH, a mjesta masovnih grobnica biće povezana sa listom žrtava čiji su posmrtni ostaci pronađeni. Sve informacije na ovom portalu biće propraćene fotografijama, video zapisima, svjedočenjima, dokumentima i sudskim presudama. Atlas će tako pružiti mogućnost potpune rekonstrukcije onoga što se tokom rata dešavalo u BiH.
Želimo mrtvima vratiti njihov identitet
“Kada se rat završio, jedna od prvih stvari koje sam tražio, jer sam bio imenovan za generalnog sekretara državne komisije za ratne zločine, bila je da se napravi popis svih žrtava. Dakle, da napravimo bilans stanja.Tada sam pokušao da uradim nešto što se danas zove “Bosanska knjiga mrtvih”. Ali bio sam potpuno svjestan da je domet te, kao i svake knjige, ograničen, jer mnogi neće moći da dođu do nje. Atlas je jedna vrsta memorijala, depozitarijčinjenica koje su sakupljene i koje smo htjeli iz mrtvog arhiva pretvoriti u nešto što je ljudima na jednostavan i efikasan način dostupno”, rekao je Mirsad Tokača.
On je dodao da u BiH nije bilo institucija koje su ozbiljno htjele da se bave ovim problemom. “Kad sam počeo ovo raditi, baratalo se ciframa od 400.000 ubijenih. Po završetku projekta, pokazalo da se radi o oko 100.000 ubijenih. Imali smo tada grdne probleme, jer su nas optužili da smo nacionalni izdajnici, da smanjujemo broj žrtava. Rekli smo da ne želimo ni povećati niti smanjiti broj žrtava, nego samo ljudima koji su mrtvi vratiti njihov identitet”.
Tokača je istakao da Atlas nije samo rezultat rada Istrazivačko-dokumentacionog centra. “To je rezultat rada i nekih drugih nevladinih organizacija, pojedinaca, porodica koje su nam slale fotografije, video zapise, ljudi koji su nam davali izjave. Tako je bilo moguće rekonstruisati ono što se dešavalo na određenoj lokaciji za vrijeme rata”, objasnio je on.
Razotkrovanje uloge Srbije
Predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Sonja Biserko, koja je moderirala skup, istakla je da je Atlas značajan projekat, između ostalog i zato što podacima koje prezentuje razotkriva ulogu koju je Srbija imala u ratu u BiH. “Imajući u vidu sve manipulacije, racionalizacije, falsifikate koji su na djelu u srbijanskoj javnosti, ali i u celom regionu, kao i činjenicu da je srbijansko društvo u permanentnom poricanju počinjenih zločina u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, Atlas je značajan, jer ogoljava činjenice koje se odnose i na odgovornost naroda Srbije. Iskustvo nas uči da poslije masovnih zločina slede brojne naučne debate o tačnom broju ljudskih gubitaka. O broju i naravno metodologiji, jer su različite strane u konfliktu insisitriale na sopstvenim brojkama i procenama.Treba se samo podsetiti debate koja još uvek traje o demografskim gubicima Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. Ona je bila praćena političkim kontroverzama koje se na žalost prenose i na današnje generacije», rekla je Sonja Biserko.
Bavljenje prošlošću i suočavanje sa prošlošću
Mirsad Tokača naveo je da bi trebalo napraviti razliku između procesa suočavanja sa prošlošću i procesa bavljenja prošlošću. “Kada se bavite prošlošću, vi možete da to radite kao profesionalac i to je jedan par rukavica. Ali suočavanje sa prošlošću je mnogo komplikovaniji proces. Suočavati se sa prošlošću mogu samo oni koji su pretrpjeli ratne strahote.” Dodao je da u BiH žrtve moraju da se suoče sa prošlošću, ali da to treba da učine i “zajednice počinitelja”, koji moraju da prihvate ono što se desilo.
Predsjednica Helsinškog komiteta Srbije Sonja Biserko i direktor Dokumentacionog centra Mirsad Tokača u Beogradu predstavljaju Atlas ratnih zločina u BiH
Tokača je, reagujući na manji incident uoči skupa, dodao da je razgovarao sa grupom ljudi koja se pojavila ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju. “Ne treba govoriti onako kako to čine momci sa kojima sam imao kratak razgovor ispred vrata. Jer oni kažu: Mi mislimo. Mi vjerujemo. A ja – ja hoću da znam. Kada znate, i na znanju formirate svoje mišljenje, to je nešto drugo. Mišljenje, koje im je neko drugi usadio da se nešto nije desilo a oni o tome ne znaju ništa, postaje veliki problem.”
On je posebnu važnost pridao činjenici što su neki od zločina prezentovani u Atlasu dokumentovani i u tekstovima sudskih presuda. “Ovo što danas radimo, ova prezentacija, događa se poslije presude Radovanu Karadžiću. To je za nas bila jako važna presuda. Jer presuđeno je političkom i vojnom lideru, koji je bio optužen za Srebrenicu, opsadu Sarajeva, Prijedor, Foču, Zvornik, itd. Ratovi ne počinju tako što ih povedu seljaci desperadosi. Ratovi počinju političkim odlukama. Politički lideri su ti koji su odgovorni za ratove na području bivše Jugoslavije.”
Njihov cilj, ocijenio je Tokača, bio je onemogućavanje zajedničkog života u BiH, i potpuno razaranje jedne multikulturalne sredine.
“Kada napadate Bosnu, vi napadate njenu socijalnu strukturu. Ne samo da su ubijani ljudi, nego je i uništavano kulturno naslijedje, uništavana je naša tradicija. To je bio pokušaj da se zatru tragovi multikulturalnog postojanja te zajednice. To je bio dio plana. Sruši mostove niz Neretvu, razdvoji ljude, uništi im crkvu, uništi im džamiju i time si završio posao. To je ono što Atlas hoće da pokaže. Veoma je važno potpuno nepristrasno pokazati činjenično stanje”, zaključio je Mirsad Tokača.
Bosanski atlas ratnih zločina ’92-’95 biće predstavljen i drugim gradovima u Srbiji, a zatim i u Hrvatskoj i BiH.
- Autor Una Sabljaković
RSE
