Kada se lideri EU sastanu u četvrtak (21. marta) u Briselu, očekuje se da će Evropska komisija dostaviti pisani izvještaj o Bosni i Hercegovini i dati usmene ocjene o Ukrajini i Moldaviji.
Od njih se u početku nije očekivalo da idu u detalje i da samo sagledaju napredak postignut do tog trenutka, prema ranom nacrtu zaključaka samita koje je vidio Euractiv.
Prema posljednjem nacrtu zaključaka, očekuje se da će lideri EU “odlučiti da otvore pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom”, prema posljednjem nacrtu zaključaka od 19. marta.
Euractiv piše da je BiH korak iza Ukrajine i Moldavije, jer je početak pregovora o pristupanju EU uslovljen time da zemlja završi niz reformi.
Evropska komisija je prošle sedmice preporučila da Bosna i Hercegovina započne pregovore o pristupanju, a predsjednica Komisije Ursula von der Leyen rekla je da je zemlja napravila “impresivne korake”.
Za dugoročne posmatrače, međutim, ovaj korak je bio iznenađenje budući da je u nedavnom izvještaju o proširenju EU uočen ograničen napredak, posebno u pogledu izbornih reformi.
Tokom protekle sedmice, nekoliko diplomata i zvaničnika EU izrazilo je zabrinutost zbog odstupanja bloka od svog pristupa proširenju zasnovanog na zaslugama.
“Evropska komisija je zauzela vrlo politički pristup izvještaju”, rekao je visoki zvaničnik EU.
“Da je bilo iskreno i da se kaže da kriterijumi nisu ispunjeni, ali treba da idemo dalje iz nužde, bilo bi manje problematično nego da nam kažete da je sve ružičasto i da se popravilo”, dodao je.
Naglasio je da to nije sasvim tačno i komplikuje stvari u nekim zapadnoevropskim zemljama.
Dok polovina država članica EU podržava ovaj korak, nekoliko zemalja, uključujući Francusku, Holandiju i Dansku, izrazilo je rezerve u pogledu nivoa usklađenosti koji je dostigao Sarajevo.
“Ako lideri EU daju zeleno (svjetlo), moraćemo da razgovaramo o tome šta ima prednost, proces zasnovan na zaslugama ili geopolitičke potrebe. U svakom slučaju, moramo biti iskreni u pogledu standarda koje primjenjujemo, što bi možda trebalo uključiti ponovno razmišljanje o tome kako idemo u sam proces”, rekao je diplomata EU.
Za neke zemlje članice EU, uključujući Austriju, Hrvatsku, Mađarsku i Sloveniju, napredak u pristupanju Ukrajine i Moldavije trebao bi ići ruku pod ruku s napretkom zemalja zapadnog Balkana.
Proteklih sedmica su lobirali da se sljedeći koraci za Ukrajinu i Moldaviju vežu za Bosnu i Hercegovinu.
Većina zemalja članica EU se, međutim, zalaže za jednak tretman sve tri zemlje.
“Ono što nas brine je da odjednom ponovo počinjemo da povezujemo zemlje, što je greška koju smo napravili u prošlosti i koja je rizikovala da diskredituje ceo proces”, rekao je drugi diplomata EU, misleći na bugarski veto za Sjevernu Makedonija.
klix
