Dok Bosna i Hercegovina formalno tvrdi da joj je članstvo u Evropskoj uniji strateški cilj, značajan dio njenog medijskog prostora godinama je izložen sistematskom djelovanju propagandnih centara koji evropske integracije predstavljaju kao prijetnju, a ne kao razvojnu priliku. Posebno je zabrinjavajuće što se takvi narativi često plasiraju kroz mreže povezane sa ruskim i turskim geopolitičkim interesima.
Ruske informacione operacije već godinama imaju jasan cilj a to je oslabiti povjerenje građana u Evropsku uniju, NATO i zapadne demokratske institucije. Kroz medijske platforme, društvene mreže i političke saveznike na Balkanu kontinuirano se šire poruke da je Evropska unija u raspadu, da Zapad gubi moć i da zemlje regiona trebaju tražiti alternativne geopolitičke saveze. Takvi narativi nemaju za cilj razvoj Bosne i Hercegovine, nego njeno udaljavanje od evropskog političkog i sigurnosnog prostora.
Istovremeno, dio medijskih struktura bliskih zvaničnoj Ankari godinama promoviše koncept prema kojem bi Bošnjaci trebali graditi političku budućnost oslanjajući se prvenstveno na Tursku, a ne na Evropsku uniju. Turski mediji u Bosni i Hercegovini plasiraju interpretacije koje Evropsku uniju prikazuju kroz negativan istorijski i identitetski okvir, pri čemu se često oslanja na narative iz ratnog perioda i pitanja kolektivnog sjećanja. Takvi diskursi, posebno kada se kombinuju s religijskim i identitetskim motivima, mogu doprinijeti polarizaciji javnog mnijenja i slabljenju podrške evropskim integracijama. Turski politički i medijski uticaj u Bosni i Hercegovini ima indirektan efekat na unutrašnje političke odnose među Bošnjacima, pri čemu se stalno percipira bliskost prema strukturama koje predvodi SDA.
Rezultat je stvaranje generacija građana koji istovremeno žele evropske plate, evropske univerzitete, evropske fondove, evropsku slobodu kretanja i evropske pravne standarde, ali su svakodnevno izloženi propagandi koja ih uvjerava da Evropska unija nije njihov prirodni politički izbor. Takva kontradikcija predstavlja jednu od najvećih strateških slabosti Bosne i Hercegovine.
U Bruxellesu se sve ozbiljnije posmatra pitanje usklađenosti vizne politike upravo kroz prizmu sigurnosti i stranog uticaja. Evropski zvaničnici, uključujući komesara za unutrašnje poslove Magnusa Brunnera, komesarku za proširenje Martu Kos i stručne strukture Generalnog direktorata za migracije i unutrašnje poslove predvođene Johannesom Luchnerom, ne posmatraju viznu politiku samo kao administrativno pitanje. Ona je danas dio šireg sigurnosnog mozaika u kojem se procjenjuje sposobnost država kandidata da zaštite evropski prostor od malignih stranih uticaja. Zbog toga se sva tri visoka zvaničnika za pitanje vizne politike EU zalažu za ponovno uvođenje viza za Bosnu i Hercegovinu ukoliko prije toga Bosna i Hercegovina po kratkom postupku ne uvede vize Turskoj i Rusiji.
Najveći paradoks je da ruske i pojedine prorežimske turske medijske strukture neće snositi nikakve posljedice ukoliko Bosna i Hercegovina uspori svoj evropski put. Posljedice će snositi građani Bosne i Hercegovine. Oni će izgubiti prilike za obrazovanje, zapošljavanje, investicije i slobodu kretanja, dok će kreatori anti-EU kampanja nastaviti djelovati bez ikakve odgovornosti.
Zbog toga pitanje borbe protiv anti-EU propagande više nije ideološko pitanje. To je pitanje razvoja, sigurnosti i budućnosti države. Svaki narativ koji građane Bosne i Hercegovine udaljava od evropskih integracija objektivno ih udaljava i od najuspješnijeg političkog, ekonomskog i pravnog projekta na evropskom kontinentu.
Fikret Mehović
magazinplus.eu
