UNIVERZUM DEJVIDA BOVIJA
Moje riječi
Moje riječi sve mirišu slatko
ko breskve zlatne, ovijene svilom,
kad lahor treperi sa arijom milom
fontane bistre što žubori glatko,
jasna i sjajna, da joj može svatko
osjetiti ritam ritma svoga bilom.
Ljubavi očaran čudestvenom silom
klonuh, Beatriče, o, čudna, vječna gatko,
na sagu bajke što prekinu se kratko,
i usnuh u Ljepoti kao što se sniva
kad plamti srce kao vatra živa,
a na kraju konca tako biva,
u sumraku sivom iznad sivih njiva
zavjesa pada olovna i siva.
Miroslav Krleža
Dejvid Bovi – heroj na jedan dan
Jednom davno izjavio je da ima odvratnu potrebu da bude nešto više od čoveka. Da bude superčovek. Dok je to u svetu zabave zaista i postao, u domenu svog privatnog života uspeo je da sačuva intimu i stabilnu porodicu. Iza njegovih očiju različitih boja, ipak se krio običan čovek sa neobičnim talentom i potrebom da uvek bude drugačiji, ne kopirajući ni sebe, ni druge.
BERLINSKI ZID bio je inspiracija rokenrola godinama pre i posle njegovog rušenja i mnogo je genijalnih pesama posvećeno ovom neprirodnom bedemu između ljudi, bedemu ogromnog simboličkog potencijala. Ali velika umetnost uvek prevazilazi svoj prvobitni impuls nastanka ideje, ide dalje i šire, baš kao i Bouvijeva pesma „Heroes“.
Ne sumnjam nimalo da je Dejvid Bouvi udahnuo sa mistikom, dekadencijom i napetom istorijskom materijom Berlina mnogo od onog vetra koji je pesmu učinio tako izrazito himničnom, još pre nego što je za nju napisao tekst, dok je bila samo muzički naboj zadojen euforijom i zanosom. I prkosom, onim pravim rokerskim, svakako.Ne sumnjam u to ni zbog toga što je opšte poznato da je pesma nastala u studiju koji je izgrađen u sali u kojoj su se za vreme rata održavali balovi SS jedinica i koja je bila nadomak Berlinskog zida, njegove zapadne strane, naravno. Međutim, mnogo je već puta potvrđeno, i tu je taj kamen spoticanja gde se veliki izdvajaju od malih, da pravi umetnik ne ostaje nikad na jednom sloju značenja i da po nekom nagonu svoje genijanosti uvek prevaziđe prvobitni stvaralački impuls, pa tako postaje potpuno nebitna dugo čuvana tajna da je Bouvi na ideju za pesmu došao posmatrajući svog saradnika kako se kraj zida sastaje sa svojom ljubavnicom. Možda bismo se smeli usuditi da tvrdimo da „Heroes“ prevazilazi i značenjski potencijal Berlinskog zida. Možda zato što su zidovi svuda oko nas.Mnogo od svoje popularnosti pesma duguje činjenici da ostavlja toliko prostora za učitavanja, pa je stoga prijemčiva za raznorazna tumačenja i za svačije pronalaženje u njoj. Jer, svako ima neku svoju priču u kojoj bi hteo da bude heroj bar na jedan dan, nekog svog neprijatelja koji ga u tome sprečava i nekog kome će posvetiti obećanje da će na jedan dan oni biti pobednici. Dok je Bouvi sa svojom ekipom snimao ovu pesmu oni su se nalazili u studiju koji je bio na vidiku vojnih snaga Istočnog Berlina. Tvrdili su da se puške sa druge strane ne samo vide već i osećaju kroz miris gvožđa i ulja. Kako onda ne krenuti od ideje da je ljubav koju on opeva ljubav između dvoje ljudi koji žive sa različitih strana zida. Ali, zid nije samo jedan i nije samo taj, a još su opasniji oni nevidljivi. To lako može biti i priča o homoseksualnoj ljubavi, o ljubavi između ljudi koji su u braku sa drugim osobama, o ljudima različitih rasa, vera, nacija. Različiti zidovi razdvajaju ljude.
„HEROES“
I, I wish you could swim
Like the dolphins
Like dolphins can swim
Though nothing, nothing will keep us together
We can beat them, forever and ever
Oh, we can be heroes just for one day
I, I will be King
And you, you will be Queen
Though nothing will drive them away
We can be heroes just for one day
We can be us just for one day
I, I can remember
(I remember)
Standing by the wall
(By the wall)
And the guns, shot above our heads
(Over our heads)
And we kissed, as though nothing could fall
(Nothing could fall)
And the shame, was on the other side
Oh, we can beat them, forever and ever
Then we could be heroes just for one day
We can be heroes
We can be heroes
We can be heroes just for one day
We can be heroes
„Heroes“ je pesma o malim ljudima u sukobu sa velikim silama. To je metafora o borbi i istrajavanju slabijeg protiv jačeg, pojedinačni slučaj koji stoji za sve ostale, David koji ruši Golijata, bar na jedan dan. Međutim, ta egzaltiranost dobre borbe, himničnost ostvarenog trijumfa i optimizam da je pozitivan ishod moguć karakterišu pre svega kraću verziju pesme.Ona počinje pominjanjem delfina i plivanja poput delfina čime se ulazi u samo srce slike o slobodi i nepostojanju ili prevazilaženju granica. Sve dok se osećamo poput delfina mi moramo verovati da je pobeda moguća. Time bivamo uvedeni u jedno stanje optimizma i zanosa gde u duhu himne koju slušamo verujemo da ljubav trijumfuje nad negativnim silama koje joj stoje na putu.Dalje, efekat euforije i borbenog naboja se postiže stalnim suprotstavljanjem zamenica „ja“, „ti“ i „mi“ zamenici „oni“. A oni, neimenovani, su jaki i zli, oni su neprijatelj koji na svojoj strani ima snagu, ali ne i pravdu, i koji će zbog toga biti pobeđen. „Sramota je na njihovoj strani“ kaže se u pesmi kao što se kaže i „ja ću biti kralj, a ti kraljica, iako ih ništa neće oterati, možemo ih pobediti na jedan dan, možemo biti heroji, na jedan dan.“ Ovo je priča u koju ljudi žele verovati od kako su upoznali mogućnost vere, i u koju zato i veruju, uvek i iznova.
Bar u blizini adrese u Berlinu gdje je živio Dejvid Bovi
Svirao je Dejvid Bovi
Sijao je zuti mesec
i zvezde su sjale,
stajali smo dole
i hvatali zjale.
U rekama zive ribe,
na drvecu ptice,
mi smo bili beskucnici
dozivotne lutalice.
To je bilo neko lepse
i srecnije vreme,
ljubili smo se u parku
drhteci od treme.
Svirao je Dejvid Bovi
i Pauci s Marsa,
tad smo bili kao novi
a sada smo farsa.
Postala si plemenita
princeza na zrnu graska,
u stvari si razmazena
i dosadna kako vaska.
Ja sam danas razocaran
skoro svim i svacim
i zbog toga moram
s nekim da se kacim.
To je bilo neko lepse
i srecnije vreme,
ljubili smo se u parku
drhteci od…
Dejvid Bovi je bio veliki fan Bertolta Brehta
Bovi je neprekidno radio na sebi. Dovoljno je pogledati spisak njegovih omiljenih knjiga da bi se shvatilo da njegova interesovanja idu od istorije, umetnosti, estetike, filozofije i metafizike do ezoterije, književnosti i prirodnih nauka. A Berlin je sa svojom prebogatom kulturnom istorijom već sam po sebi ličio na izazovan mamac. U taj decenijama raspolućeni grad, koji je isključivo političkom odlukom bio podeljen na dva suprotstavljena dela, on dolazi sa izvanrednim poznavanjem stvaralaštva Bertolda Brehta, nemačkog ekspresionizma, pogotovo onog oko umetničke grupe „Most”, kao i eksperimentalne muzike i modernog roka – svega onog što je već desetak godina bilo poznato pod terminom „krautrok”.
Berlin je bio jeftin grad za život. Pristojni stan i hrana na duži period ni za finansijski ozbiljno osakaćenu rok zvezdu nisu predstavljali problem. Posle nekoliko histeričnih godina, i te kako mu je prijalo da luta po gradu gde ga malo ko prepoznaje, pa i ako se to desi, ne predstavlja nikakvu nelagodu. Događalo se da uđe u neku prodavnicu ploča ili knjižaru, odabere nešto, da bi odmah po njegovom izlasku nahrupili kupci dosađujući prodavcu pitanjima šta je to Bovi kupio.
Dejvid Bovi se rodio 08. Januara, a preminuo 10. Januara. Moglo bi se i protumačiti da je između ta dva datuma samo jedan dan života. Ali i da je bilo tako puno je. Sa pjesmom HEROES ili Heroj na jedan dan je svoju ispunio misiju. Jedan dan života nije tako malo. Sjetite se filma „Jedan dan života (Mama Huanita). Meksikanski film iz 1950. God. režisera Emilia Fernandeza. Godinu dana prije svoje smrti, Dejvid Bovi je imao veliku retrospektivu svoga stvaralaštva pod nazivom „Univerzum Dejvida Bovija“, kako je ovaj tekst naslovljen.
Pripremio: Marko Raguž
Mural Dejvida Bovija u Sarajevu – Foto:Marko Raguž
