Zoran Pavlović:Treba osnovati Ekonomski krizni štab za spas privrede!

Sa ekonomskim analitičarem Zoranom Pavlovićem razgovarali smo o trenutnoj ekonomskoj situaciju u BiH, o tome šta znači kada je društvo u recesiji, zbog čega je teška borba protiv korupcije, ali i o tome št anam je činiti kako naći izlaz iz ove situacije.

Povod za razgovor bila je nedavno objavljena analiza BUKE o tome da je 70 % javnih nabavki u BiH sakriveno od očiju javnosti ali i priča koju smo objavili protekle sedmice a tiče se pisma koje je uputila Privredna komora RS Vladi o tome kako investitori zaobilaze ove prostore te kako je poslovni ambijent jako loš…

Gdine Pavloviću, BUKA je nedavno objavila analizu iz koje je proisteklo kako je 70 %  javnih nabavki sakriveno od očiju javnosti. Činjenica je da je korupcija ogrezla u svim porama društva u BiH, da se godišnje gubi nekoliko stotina miliona maraka zbog te pošasti. Kako država treba reagovati, kako korupciji stati u kraj?

Korupcija je strana medalje gde nemate javno publikovane informacije dostupne putem elektronskih medija kod javnih nabavki i kriterija kod odlučivanja. Imate korupciju na svim nivoima jer je kazneni i moralni okvir za te aktivnosti mali a mnogi i ne gube svoju poziciju i-ili zaposlenje kada se to otkrije. U takvom ambijentu je lako preći liniju poštenja, časti i integriteta ličnosti, a s druge strane svako ko učestvuje u korupciji vidi brzu zaradu bez mnogo muke i truda. Jedini način za zaustavljanje korupcije je efikasna kontrola rada uposlenika na svojim poslovima, stimulacija sposobnih i poštenih u napredovanju, elektronsko transparentno prikazivanje svih finansijskih aktivnosti vezanih za trošenje budžetskih sredstava na svim nivoima.

Kako se Vama čini prijedlog Zakona o oduzimanju nelegalno stečene imovine?

Problem nelegalno stečene imovine u BiH je veliki i jednom se mora početi sa proverama te vrste. U Srbiji je ideja da se dodatno oporezuje sa 20% sve ono za šta nema osnova u prihodima pojedinca, a kod nas se govori o oduzimanju, kao kod kriminalnih dela. U svakom slučaju podržavam predlog Zakona, uz dopunu da se nakon javnih “dužnosnika”  isti proces pokrene i protiv “tajkuna” i novoobogaćenih pojedinaca na svim nivoima.

Borba protiv kriminala i korupcije trenutno je zaokupirala sve političke faktore u RS-da li mislite da aktuelna vlast može započeti kvalitetnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije?

Borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije moraju sprovoditi nadležne institucije i organi koji moraju biti takodje predmet posmatranja u domenu kvaliteta svog rada. Jer bez kvalitetnog rada neće biti dugoročnog efekta i pored deklarisane političke volje. Moja majka je govorila da “nova metla bolje mete”, a da je politčaru najteže kada ne osvoji drugi mandat, tako da bi to bila poruka koju vam mogu dati.

Koji su po Vama preduslovi da se pokrene borba protiv korupcije, samo politička volja ili i drugi faktori?

Već sam naveo da su najvažnije institucije i organi čiji rad mora biti transparentan – objavljen na internetu, prezentiran medijima i od toga se mora početi. A bez političke volje, na žalost, se ti procesi neće pokrenuti i-ili će biti usporeni, a često i zaustavljeni.

Kako Vi trenutno ocjenjujete ekonomsku situaciju u Republici Srpskoj?

Ekonomska situacija je teška. Osnovni problem koji ima BiH i RS je u neuspešnoj privatizaciji koja je i ono malo preduzeća i firmi iz realnog sektora dovela do gašenja i/ili nelikvidnosti i prestanka rada. Time je mogućnost daljeg razvoja sektora po kojima je BiH bila poznata , a to su sektori mineralnih sirovina, drvoprerade, metalski sektor, poljoprivredni i drugi preradjivački sektori praktično ugašeni ili dati domaćim i stranim investitorima pod „jeftine“ koncesione ugovore. S druge strane, uvodjenje sistema indirektnog oporezivanja, gde se indirektni porez prikuplja kod uvoza i pre realizacije (prodaje) proizvodnje doveo do toga da se kod institucija na svim nivoima  stvorio privid „bogatstva“ društva. Taj privid nije postojao kod plaćanja „poreza na prodaju“ koji je ranije postojao i koji je prisiljavao sve nivoe vlasti da se trude da se pomogne i podrži realni sektor jer se tek prodajom robe plaćao indirektni porez, koji je time bio je u direktnoj korelaciji sa prilivima u budzete.

Privredna komora Republike Srpske zajedno sa poslodavcima iz Republike Srpske se oglasila prošle sedmice povodom Zakona o doprinosima, ali i o trenutnoj ekonomskoj situaciji u RS. Komora tvrdi da je poslovni ambijent u RS loš, da investitori zaobilaze RS a da se poslovna aktivnost seli odavde. Kakav je Vaš stav, ima li Republika Srpska uslove za kvalitetnije poslovanje investitora?

U ovom momentu, sa poreskim izmenama koji važi od 1.1.2011 gde se porez na dobit kompanija povećava sa 10% na 10+10%, gde su doprinosi na isplaćene lične dohotke povećani sa 50 na 62% , sa neobično komplikovanim procedurama za dobijanje opštinske dozvole za rad društva kao i gradjevinskih dozvola učinili smo da je Republika Srpska postala neatraktivna kako za domaće tako i za strane investiture. S druge strane, lokacijski položaje RS je odličan; nezaposlene radne snage mnogo sa relativno dobrim radnim iskustvom; mogućnosti ulaganja u poljoprivrednu i preradjivačku proizvodnju sa odličnom perspektivom; znači sve imamo, ali nam je zakonski okvir za poslovanje prekomplikovan i poreski neatraktivan.

Bosna i Hercegovina se prema Indeksu ekonomske slobode za 2013. godinu kojega zajednički objavljuju Wall Street Journal i The Heritage Foundation, nalazi na 103. mjestu od ukupno 177 zemalja na svijetu.Od ukupno deset ocijenjenih kategorija, Bosna i Hercegovina i dalje ostaje represivna u tri kategorije ekonomske slobode i to vlasnička prava, sloboda od korupcije i državna potrošnja. Da li su ovo podaci koji nas trebaju zabrinjavati, nešto nismo primjetili ozbiljniju reakciju vlasti?

Da, očigledno da analize koje dolaze iz sveta Vladu i nadležne organe mnogo ne interesuju. Na žalost ta je analiza koju navodite tačna i to su zaista problemi koji opterećuju i ona društva koja rade kao i gradjane RS, a očekuju i buduće investitore.

Krajem prošle godine, statistike su pokazale da je RS u recesiji. Šta to konkretno znači?

To znači da nam je BDP – bruto društveni proizvod manji nego u prethodnim periodima, a to dalje znači da manje radimo, proizvodimo i izvozimo. Smanjivanje privredne aktivnosti povlači za sobom smanjenje gotovinskog toka ili novaca u opticaju, manje direktnih i indirektnih poreza, nezaposlenost i uopšte teži život gradjana. Stanje je više manje isto i u celoj BiH i u okruženju, na žalost.

Vlast u Republici Srpskoj se odlučila na “stezanje kaiševa” odnosno na smanjenje plata u javnom sektoru u iznosu od 10 %. Ovim rezovima se planira uštedjeti 56 miliona KM. Da li je ova mjera bila zaista jedina moguća?

Ovo je samo jedna od mera koje su morale biti sprovedene. Štednja i kako smo to mi koji pamtimo bivšu Jugoslaviju, zvali “stezanje kaiša” je prvi nivo neophodnih aktivnosti za preživljavanje. Na ovaj način svi treba da se zapitaju koliko doprinose dobroj realizaciji svojih radnih zadataka, a obavezuje one koji su smanjili plate da kažu sta će u budućem period uraditi kako bi stanje bilo bolje i kod budžetskih korisnika, ali i u realnoj privredi koja puni budžet.

Je li Republika Srpska danas prezadužena? 

Teško je to pitanje. Mišljenja sam da je cela BiH prezadužena, pa i RS. Kao što se zna medjunarodna zaduženja su nastala kao neophodna potreba budžeta za finansiranjem, kao oblik finansiranja kapitalnih investicija, ali i firmi i kompanija koja nedostajuća finansijska sredstva obezbedjuju kupovinom roba i uvozom sa odloženim plačanjem prema inostranstvu. S druge strane, prekomerni uvoz svega i svačega, posebno subvencionisanih poljoprivrednih proizvoda iz inostranstva predstavlja dodatno uništavanje naše poljoprivrede koja je ostala bez preradjivačkih kapaciteta, tako da na kraju nemamo mnogo toga da izvezemo i time popravimo naš spoljnotrgovinski bilans.

Problem i u konceptu fiksnog kursa konvertibilne marke, gde je od Dejtonskog sporazuma kurs fiksan i nepromenjiv, a uvozna i domaća inflacija je od tada skoro 100%  pa se na taj način čini da je uvoz stalno atraktivniji a domaća proizvodnja preskupa za izvoz na strana tržista.

Kako pomoći realnom sektoru da počne stvarati nove vrijednosti?

Mogućnost za „spasavanje“ privrede u BiH i RS postoji ali traži više ozbiljnih aktivnosti koje se moraju harmonizovati. U krizna vremena moraju se mobilisati svi raspoloživi ljudski i prirodni resursi, te moraju biti upravljani od strane vrsnih ekonomista, predstavnika Privredne komore, poljoprivrede, sindikata i strukovnih udruženja koji bi predstavljali ekonomski krizni štab. Taj štab i njegove preporuke bi morali da prihvataju naši (politički) lideri kako bi se mere i potrebne aktivnosti sprovele u funkciji svih potrebnih ekonomskih promena koje bi vodile novim investicijama, zapošljavanju i jačanju privrede.

Razgovarao Elvir Padalović

Buka