Јулијанска Нова година

Јулијанска Нова година (најчешће код Срба: Српска Нова година, а код осталих Стара Нова година или Православна Нова година) је празник који се слави 14. јануара по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по Јулијанском календару.

Иако није званична Нова година, она се радо слави у балканским земљама као што су Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина (Република Српска), Македонија, православни делови Хрватске…

Такође се слави у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији, Грузији…

Занимљиво је и то да традиција обележавања Јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској (као Alter Silvester), као и у неким деловима Галске заједнице у Шкотској (Единбуршки ‘Am Bothan’).

(sr.wikipedia.or)

Za manje od 100 godina razlika između Julijanskog i Gregorijanskog kalendara bit će povećana za jedan dan, pa će se pravoslavna Nova godina, slaviti 15. siječnja.

Razlika između dva kalendara, Gregorijanskog i Julijanskog, sada iznosi 13 dana, a 2100. godine bit će povećana za jedan dan, pa će početak 2101. godine Srpska pravoslavna crkva obilježavati 15. siječnja.

Julijanski kalendar, koji je uveo Gaj Julije Cezar 46. godine prije nove ere, bio je u upotrebi do 16. stoljeća, a potom je uveden Gregorijanski kalendar, kada je razlika u odnosu na stari iznosila 10 dana.

– Papa Grgur XIII je 24. veljače 1582. godine izdao Bulu kojom je izbrisao tih 10 dana. On, odnosno njegov astronom, izvršio je reformu kalendara da stoljetne godine koje se završavaju s dvije nule, budu prijestupne samo ako su djeljive s četiri, rekao je astronom Milan S. Dimitrijević za RTS te dodao kako je Gregorijanski kalendar danas, ustvari građanski kalendar.

Crkve nikada nisu stvarale svoj kalendar već su, kroz povijest, prihvaćale onaj koji im je najviše odgovarao, i s njim usklađivale svoje praznike i bogosluženja.

– Očekujemo da će jedno od budućih pitanja kojima će se baviti budući Sabor Pravoslavne crkve ili pravoslavnih crkava, biti pitanje ujednačavanja kalendara, izjavio je profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Radomir Popović.

Najprecizniji sustav računanja početkom 20. stoljeća uspostavio je srpski znanstvenik Milutin Milanković, a njegov sustav su prihvatile patrijarhije u Istambulu i Aleksandriji, kao i grčka, rumunjska i bugarska crkva.

bitno.ba