НЕОБИЧНА КЊИГА О ОБИЧНОМ ЖИВОТУ
Нова поезија за ново доба. Збирка “47 пјесама о љубави, болу и Босни” препуна је новог времена и новог схватања живота, у чему је поезија само мост ка новој обали
Приредио: Ненад ТАДИЋ /СРНА/
– У претпродаји је првих 100 примјерака књиге “47 пјесама о љубави, болу и Босни” Николе Лера /1991/.
Издавач је литерарни, критички “квир” колектив “Књижевна задруга”.
Збирка “47 пјесама о љубави, болу и Босни” радикално, искрено и без “паковања” спаја ауторов приватни и професионални живот и проговара о љубави, раскидима и политици.
Већину пјесама из збирке – попут “Иди док си млад” и “Имам двадесет девет” – публика је већ имала прилику да чита на профилу аутора на “Инстаграму”, те на порталима “Бука”, “Стране”, “Астронаут” и “Ајфелов мост”.
Сада те пјесме долазе као заокружена цјелина и артикулисани глас генерације која је растрзана између „овдје“ и „тамо“ и стално одлази – да би се враћала.
“Ко још чита поезију? Ма, нико, да се не лажемо. А зашто? Па, зато што је више писаца него читалаца”, одмах у старту објашњава Леро, цитирајући Бранка Миљковића: “Поезију ће сви писати”. И пишу је сви!
У времену у коме живимо, пита Никола Леро, има ли љепшег осјећаја него некоме измамити осмијех. Има ли љепшег поклона од хумора?
Најављујући своју збирку Леро отворено и оригинално обавјештава читаоца да има “монтипајтоновску мисију”:
“Да будем духовитији од Џона Клиса /једног од чланова планетарно познате екипе пародиста/… Бити кловн међу пјесницима. Сељак међу филозофима…”.
То је мисија Николе Лера.
А затим се читалац суочава са оригиналном збирком поезије која користи савремени сленг, која говори о стварима које су у фокусу човјека 21. вијека и нема болећивости према прошлости у било којем облику.
“Дођи
не питај ме како и када
и не пиши ми поруке
само дођи
не питај који ми је инстаграм,
имам ли тик ток
и можеш ли ми писати на вотсап.”
То су карактеристични стихови пјесника који жели да забави, опрости и демистификује поезију. Да је приближи свима.
“А онда ћемо се попети у тржни центар
на спрату
и цијеле ноћи испробавати скупоцјене ствари,
које себи никад нећемо моћи приуштити:
ја оно Николасово одијело,
које већ годинама мјеркам,
ти ону пурпурну хаљину са дијамантском огрлицом.”
Нова поезија за ново доба. Збирка “47 пјесама о љубави, болу и Босни” препуна је новог времена и новог схватања живота, у чему је поезија само мост ка новој обали.
О прошлости, која је на овим просторима заправо будућност, пјесник пише опоро и отворено, без камуфлирања, језиком човјека који оставља све то иза себе и, као још неки његови вршњаци, одлази:
“рат у Босни никада није ни престао –
`Дејтон` га је само премјестио
из вањских у унутрашње димензије,
остављајући птсп-генерацију наших родитеља
да узима бромазепам уз јутарњу кафу,
окривљују моје вршњаке и мене
за ране рата,
које и данас жестоко пеку.”
Ова необична, а распјевана књига има намјеру, како најављује и сам аутор, да буде што популистичкија и читанија.
Њена мисија је оно што у краткој пјесми написа аутор:
“Ово нису слова,
то ја урезујем своје ожиљке.”
Хвале вриједан емотиван мотив, који се тиче много више људи од самог аутора. А управо они ће да читају збирку. То Леро добро зна. Зато и пише отворено, без дуплог дна.
Никола Леро је уредник, пјесник и истраживач. Рођен је 19. децембра 1991. године у Сарајеву.
Магистрирао је културолошке студије у Норвешкој, Чешкој и Јужноафричкој Републици. Радио са Уницефом у БиХ, те са Европским парламентом у Бриселу.
Носилац је Значке града Бијељина /ђак генерације/ и добитник награде ЕУ “Млади новинар” /2017/.
Стални је члан Редакције магазина “Карике”, литерарног колектива “Књижевна задруга”, те један од оснивача међународног умјетничког покрета “Бланк пејџс” /Blank pages/ из Њемачке.
Tренутно је Унесков млади амбасадор мира у БиХ.
/крај/нт
Prva knjiga Nikole Lera (najava: Nenad Tadić, urednika SRNE)
