logo
bios

Zašto su nam djeca sve više nesrećna i depresivna

Objavljeno prije 4 mjeseca . u ned, avg 4th, 2019

Zabrinutost roditelja i stručnjaka zbog sve većeg broja dece i adolescenata koji pate od depresije, kao i jezivi podaci o samoubistvima mladih, nešto su sa čim se naše društvo još nije dovoljno ozbiljno suočilo.

Decu do sada nismo povezivali sa ovakvim dijagnozama, a stručnjaci upozoravaju da je prag godina sve niži.

U poslednje dve godine u Srbiji se ubilo 20 dece. Termine kod psihologa uglavnom zakazuju adolescenti i to oni koji su shvatili da im treba stručna pomoć. Koliko je klinaca koji i dalje sami bauljaju po mraku, niko ne zna.

Naša sagovornica, psihološkinja Mirjana Stevanović kaže da je najmlađe depresivno dete s kojim je radila – osnovac. Pitali smo je zašto i kako se prag godina ljudi koji boluju od depresije smanjio.

– Sve mlađa deca reaguju depresivno zato što je način života postao takav da su sama, usmerena na kompjuter i telefon, sve ređe idu na sport, sve manje se druže – kaže ona i naglašava da ne misli da je okolina slepa i gluva, već da nije svesna onoga što se dešava deci. Zato bi roditeljima pomogle edukacije kroz medije, neke vrste tribina, razgovori sa stručnim licima.

Kada se kod dece javljaju suicidalne misli?

Kada situaciju u kojoj se nalaze dožive kao nerešivu, a preplavljuju ih osećanja beznađa i jedini izlaz vide u tome da ih nema.

Kako prepoznati simptome kod maloletnika?

– Tuga

– Bespomoćnost

– Iritabilnost

– Bes i neprijateljsko raspoloženje

– Često plaču

– Povlače se od porodice i prijatelja

– Gubitak interesovanja za aktivnostima

– Promene u načinima ishrane koje se mogu manifestovati kroz gubitak apetita ili pojačan apetit

– Promene u navikama spavanja

– Promene raspoloženja

– “Kratak fitilj”

– Problemi u školi

– Nisko samopouzdanje

– Umor i nedostatak energije

– Neobjašnjivi bolovi i glavobolje

– Teškoće sa koncentracijom

– Osećanje bezvrednosti i krivice

– Misli o smrti i samoubistvu

Šta da rade roditelji?

– Roditelji bi valjalo da budu podrška pre svega, neka slušaju svog tinejdžera i ne drže mu predavanja. Treba da budu nežni, ali istrajni i uporni. Priznajte njegova osećanja, uvažavajte ga i ne bežite od priče o problemu. Potražite stručnu pomoć ako imate utisak da se nešto dešava, a dete neće da vam se otvori i poveri – kaže nam Mirjana.

Uz svu muku koju nose, deca koja su depresivna postaju i žrtve sredine, vršnjačkog nasilja, okolina ih ne prihvata. Roditelji u tom trenutku imaju presudnu ulogu, kroz bezuslovnu podršku detetu.

Pitali smo Mirjanu i da li je u svojoj praksi stekla utisak da roditelji okreću glavu na drugu stranu, bežeći od problema?

– Ne, ne mislim da to rade. Pre je u pitanju strah od suočavanja i nedovoljno znanja o tome kroz šta njihovi tinejdžeri prolaze. Roditeljima treba pomoći da shvate šta se dešava i kako da reše problem – kaže ona.

Ali, da li je moguće ne primetiti depresiju kod deteta?

– Možda na samom početku, ali kako se simptomi razvijaju, nemoguće je ne primetiti. Roditelj koji osluškuje svoje dete i posmatra ponašanje i promene kroz koje dete prolazi će uočiti simptome i reagovati – zaključuje psihološkinja.

Više pročitajte na Noizz.rs

Copyright 2016 Magazin Plus d.o.o. Sva prava zadržana.
Zabranjeno preuzimanje sadržaja bez dozvole izdavača.

Programiranje: Magazin plus
Na vrh