logo
bios

Uloga Turske u odnosima Srbije i BiH

Objavljeno prije 1 sedmica . u uto, okt 8th, 2019

Dušan Komarčev / RSE

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdoan izjavio je da će se trilateralni susreti zvaničnika iz Srbije, Turske i Bosne i Hercegovine (BiH) nastaviti i da će oni zbližiti narode ove tri zemlje. On je to izjavio nakon završenog samita Srbije, Turske i Bosne i Hercegovine (BiH) u Beogradu, u okviru drugog dana posete turskog predsednika Srbiji.

“To će sprečiti odliv stanovništva i učiniti region mestom koje privlači ljude”, rekao je Erdoan.

“Republika Turska je stabilizirajući faktor u ovom regionu i ona može da pomogne stabilizaciji ukupnih prilika na Zapadnom Balkanu”, izjavio je Šefik Džaferović, bošnjački član Predsedništva BiH.

‘Kada povezujete ljude, oni se manje svađaju’

Džaferović je na konferenciji za medije dodao da postoje brojna otvorena pitanja između zemalja Zapadnog Balkana, te da je za njihovo rešavanje potreban dijalog. Prema njegovim rečima, početak gradnje autoputa između Beograda i Sarajeva je važan projekat koji će uticati na mir u regionu.

“Mi u BiH smo preuzeli obavezu da ono što se tiče institucija Bosne i Hercegovine što je moguće prije definiramo i nakon toga zaključimo odgovarajuće ugovore i sa Turskom i sa Srbijom, kako bi taj projekat što prije bio realiziran”, rekao je Džaferović.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik kazao je da je BiH u ozbiljnom zaostatku kada je reč o izgradnji autoputa, ali je izrazio nadu da bi moglo doći do formiranja Saveta ministara BiH “koji bi operativno trebalo da deblokira ovu vrstu saradnje”.

Dodik je zahvalio Erdoanu što pokazuje interesovanje za ovaj region, kao i zbog njegovog zalaganja da se očuva stabilnost i mir na Zapadnom Balkanu.

“Riječi gospodina Erdoana da treba izbjeći svaki eventualni etnički sukob i graditi mir na ovim prostorima je svakako prihvatljivo za sve nas. Želimo da to činimo i da u tom pogledu nižemo uspjehe”, rekao je Dodik.

Turska je stabilizirajući faktor u ovom regionu: Šefik Džaferović
Turska je stabilizirajući faktor u ovom regionu: Šefik Džaferović

Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić rekao je da su se pojavile i ideje za izgradnju železničke mreže.

Erdoan, Vučić i članovi Predsedništva BiH, nakon samita, prisustvovaće polaganju kamena temeljca za izgradnju auto-puta Beograd-Sarajevo, u Sremskoj Rači.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da je Srbija završila svu papirologiju i obezbedila finansiranje projekta za deonicu puta Kuzmin – Rača u sklopu izgradnje autoputa do Sarajeva, te obavestio javnost da će most preko Save biti izgrađen za tri godine.

“Mi se time spajamo sa Bijeljinom, kao drugim gradom po veličini u Republici Srpskoj. Za nas je interesantno i to što će put ići preko Brčkog i Tuzle. to će nas da spoji sa drugim po veličini gradom u Federaciji i trećeg na nivou cele BiH. Uvek su tuzlaci više nagiinjali ka Beogradu nego ka zapadnim delovima bivše Jugoslavije, a tu smo nit izgubili posle sukoba devedesetih godina”, rekao je Vučić.

On je naglasio da svi ovi projekti rade na povezivanju ljudi.

“Kada povezujete ljude, onda oni mnogo više razmišljaju o boljem životu, o drugačijem životnom standardu, umesto o tome kako da se svađaju”, kazao je Vučić.

‘Kako će Turska širiti mir kada ulazi u rat protiv Kurda?’

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdoan poručio je u ponedeljak u Beogradu da će Turska nastaviti da bude faktor stabilnosti na Balkanu i da pokušava da pomogne zemljama regiona da ostave probleme iza sebe.

“Podržavamo evroatlantski smer regiona”, rekao je Erdoan.

“Garant stabilnosti u odnosima između Srbije i Bosne i Hercegovine je u prethodnih 25 godina bio Dejtonski sporazum, dok je Turska može doprineti uspostavljanju veza između određenih grupacija između ove dve države, ali istovremeno može biti i određeni faktor nestabilnosti”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Stefan Vladisavljev, programski asistent nevladinog Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

On dodaje da u ovom trenutku dobri odnosi između lidera Turske i Srbije sa jedne strane i Turske i BiH sa druge, jesu garant da će odnosi između Beograda i Sarajeva biti poboljšani, ali podseća da su pre samo šest godina odnosi između Beograda i Ankare bili zategnuti, nakon što je Erdoan kao tadašnji premijer Turske na Kosovu izjavio: “Turska je Kosovo i Kosovo je Turska”.

Poželjno je da svaka velika sila da svoj doprinos izgradnji mira na Balkanu, ali je pitanje da li Turska, koja ima svoje interese na ovom prostoru, može biti u dovoljnoj meri objektivna i neutralna kako bi se proširile vrednosti politike mira, ocenjuje profesor Univerziteta u Sarajevu Enver Kazaz.

“Ako ovih dana Turska u Siriji pokreće rat protiv Kurda, teško da se takvoj politici mira koju zastupa ta država može vjerovati. Ono što je za sve zemlje regiona važno jeste da prihvate evropske vrijednosti, među kojima je jedna od najvažnijih antifašističko naslijeđe. To bi podrazumijevalo da se sve zemlje suoče sa prošlošću i da proizvedu politike koje će razviti viziju mirne budućnosti”, ocenjuje Kazaz.

Naš sagovornik podvlači da je važna sinergija između svih svetskih centara moći, jer, ukoliko samo jedna svetska sila diktira politiku na Balkanu, onda ona sprovodi samo politiku svojih interesa.

Infrastruktura kao interes za sve strane

Kada je reč o početku izgradnje autoputa Beograd – Sarajevo, Stefan Vladisavljev kaže da će razvijanje infrastrukture na Zapadnom Balkanu biti od koristi kako državama na ovom području, tako i investitorima, u ovom slučaju Turskoj koja će na ovaj način povećati prisustvo te zemlje u ovom regionu.

“Sa jedne strane, to će omogućiti bolju povezanost regiona, dakle pričamo o dva regionalna centra između Sarajeva i Beograda. Sa druge strane, to pokazuje da Srbija i BiH planiraju dugoročnu saradnju sa Turskom kao posrednikom, zbog toga što su ovi infrastrukturni projekti manje-više nemogući bez garancija koje dolaze od strane turske države”, kaže Vladisavljev.

Infrastrukturni projekti imaju svoj značaj i na konkretnom i na simboličnom planu, kaže Enver Kazaz, ali napominje da bi struka trebalo da iznese svoj sud o tome koliko su ti projekti isplativi za Srbiju i BiH.

“Simbolički plan tih projekata je veoma važan. Povezivanje zemalja regije je uvijek dobrodošlo. Ali, sve zemlje regije u ekonomskim odnosima s Turskom su na neki način na gubitku, bez obzira na to što Turska ima određene investicije u tim zemljama. Naime, ekonomska razmjena pokazuje da zemlje regije puno više uvoze iz Turske, nego što izvoze na tursko tržište”, zaključuje Kazaz.

Uloga Turske na Balkanu je u poslednjih deset godina postala sve intenzivnija, pošto je Turska, zbog sve neizvesnijih evrointegracija, polako pomerila svoj fokus i ovaj prostor počela da posmatra kao na interesnu sferu, podvlači Stefan Vladisavljev.

RSE

  • Dušan Komarčević
    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.
Copyright 2016 Magazin Plus d.o.o. Sva prava zadržana.
Zabranjeno preuzimanje sadržaja bez dozvole izdavača.

Programiranje: Magazin plus
Na vrh