Na primeru zapadnog Sistema (Establišment, vlast sa ostalim strukturama koje je direktno podržavaju) se može primetiti pravilo: kada je uspešan onda je prilično “dobroćudan” ali približavanjem krize postaje sve represivniji. To je normalno, ne treba previše objašnjavati zašto. Ukoliko se duže vreme održava ulazi u ciklične promene. Sada Sistem sve dublje ulazi u krizu tako da i represija ubrzano raste što, sasvim normalno, dovodi do antisistemskog raspoloženja a što dalje dovodi do stvaranja antisistemskih stranaka.
Dugovečni Sistem već ima dovoljno iskustva pa je znao da je kriza (koja je postala očigledna 2008.) bila neminovna. Zato je započeo sa podizanjem represije gotovo deceniju renije (2001.) da bi se represija uvodila što postepenije i neprimetnije ili bar da bi se što uverljivije opravdala. Uspeh je izuzetan – danas, celu deceniju posle krize 2008. (koja i dalje traje samo što je maskirana) postoji tek mali broj antisistemskih pokreta i stranaka. Što je još gore, ti pokreti i stranke su neiskusni i svom poslu prilaze prilično neozbiljno – pokušavaju da ukrote tigra pokazujući mu slikovnicu na kojoj je nacrtano šta treba da radi!?!
Kao što nam je dobro poznato Sistem ima čitav niz poluga kojima vrši pritisak na neistomišljenike ali i na kompletno stanovništvo. Pokušavati pobediti Sistem po njegovim pravilima je teško. Ne samo teško već i opasno jer su upravo ti neuspesi potrebni Sistemu kao primer za svoju superiornost i za uzaludnost bilo kakvog otpora. Psihološki uticaj na stanovništvo u takvim situacijama je zastrašujuć.
Danas je najpoznatiji antisistemski pokret na Islandu. Gledajući video koji je ranije postavljen na ovom portalu može se zaključiti da je njihov glavni plan “hajde da probamo”. Bez jasnog cilja i savršeno razrađene strategije dolaska do njega nemaju nikakve šanse da postignu uspeh. Ceo Sistem radi na njihovoj diskreditaciji i bilo kakva greška, organizaciona ili kadrovska će ih pokopati jer i uz savršen plan se događaju nepredviđene prepreke a uz odsustvo plana…
Rekao bih da je slična situacija i sa Živim Zidom koji je sasvim opravdano čest gost na ovom portalu. Snage koja se zalažu za istinsku toleranciju na ovim prostorima su nam sada najpotrebnije jer koliko god da su ekonomski problemi (u kojima smo do guše) veliki, biće mnogo veći ako dođe do konfrontacije u koju nas guraju sa svih strana – neekonomski problemi su za još tri nivoa iznad. Ali i Živi Zid misli da polugama Sistema izvrši promene na samom Sistemu?!? Teoretski jeste moguće ali nam iskustvo govori nešto drugo.
Ipak nije sve tako crno, početak je prilično uspešan i još nije kasno za izgradnju strategije ukoliko se u međuvremenu ne napravi neka kobna greška. A kako Sistem ulazi u sve represivniju fazu tako se šanse za uspeh povećavaju jer će otpor stanovništva biti sve veći i sve aktivnije će se tražiti alternativa.
Prvo na čemu se mora raditi je obim promena. Promena bankarskog sistema i ukidanje deložacija je kap u moru. Promene moraju biti suštinske i masovne a pre svega jasne da bi dobile široku podršku. Malim promenama se Sistemu omogućava da ih kompenzuje na drugom mestu i da se pripremi za novi napad (velika prednost antisistemaša je uverenost Sistema u svoju nedodirljivost).
Osnovni zadatak Sistema je da poluge odlučivanja zadrži u svojim rukama. U tome mu je i najveća slabost. Antisistemska stranka treba da kaže: “Mi nismo najpametniji kako za sebe kažu sve ostale stranke, isto tako nemamo ni najbolje stručnjake ali smo ipak najperspektivniji jer imamo sve vas. Vi ste ti koji će nam pomoći da donesemo najbolje odluke a mi ćemo dati sve od sebe da se te odluke sprovedu u delo.”
Ovo ne bi smela da bude obična parola već istinska namera. Osnovati radne grupe širom zemlje ali i na internetu koje će da se bave raznim pitanjima. Koliko samo ima iskusnih stručnjaka koji su završili karijeru a osećaju se sposobni i žele da doprinesu svojim iskustvom. Nikako ne treba potceniti patriotizam i želju za napretkom zemlje (da li nam treba bolji primer od svetskog prvenstva u fudbalu koje je u toku?). I želja za dokazivanjem je snažan i pozitivan motor ako se koristi na pravi način. Zamislite samo koliki doprinos bi mogla dati toliko puta prevarena i izmanipulisana dijaspora ako shvati da nije samo kapital taj koji se od njih očekuje.
Narod je izvor ogromne za sada potpuno neiskorišćene snage. Sa odlukom naroda iza sebe antisistemska stranka ima realnu šansu za promene. Može Sistem da menja pravila (i da tvrdi da ni referendum nije demokratski kad mu to odgovara) ali tako sve više gubi kredibilitet i sve dublje tone u represiju još više dižući ugled i podršku antisistemskim strankama. Šta god da preduzme postiže kontraefekat. Ovde treba napomenuti da je brzina rada od presudne važnosti kako bi se Sistemu onemogućile “false flag” avanture.
Dakle, antisistemska stranka SPROVODI U DELO želju naroda umesto da tu želju KREIRA kao što rade sistemske stranke. Po tome ih je najlakše razlikovati. Teoretski i sistemska stranka može da se ponaša kao antisistemska ali to se završava na teoriji. Međutim, tu leži velika opasnost: kada Sistem dođe u krizu sistemska stranka može da počne “da se približava narodu” dok bi sve one koji ukazuju na njihove prave namere proglasili “sistemskim elementima čija je namera da se zaustave promene i sve vrati na staro”?!? Opasnost je u tome da se bez potrebe mogu izgubiti jedna ili više decenija umesto da se započnu pozitivne promene. Što je još gore taj period može poslužiti Sistemu da se konsoliduje.
Antisistemske snage moraju da budu savršeno svesne svega ovoga. Bezbroj je podvala koje Sistem može smisliti i sprovesti a većinu možemo primetiti tek u fazi sprovođenja. Sistem čvrsto drži vlast u rukama i spreman je i na rat da bi je zadržao. Ali taj rat kao i sve ostale mere sprovode pripadnici naroda (vojska, policija, sudstvo) koji neće udariti na svoju braću, prijatelje, susede… i koji će se suprotstaviti eventualnim “uvezenim” snagama ukoliko antisistemske snage kvalitetno obave “informisanje”.
Ljudi su danas prilično “zombirani” i ne uključuju previše mozak pri obavljanju posla i ostalih svakodnevnih aktivnosti tako da je neophodno izvići ih iz “informacione močvare” i ponovo ih uputiti u kritičko posmatranje sveta oko sebe i šire a to će se najlakše učiniti ako se pokrene u smeru aktivnog traženja rešenja za razne probleme. Priče da narod nije u stanju da donosi racionalne odluke je stereotip koga gradi Sistem – pa odakle su političari Sistema? Sa Marsa?!?
Moram da priznam da zavidim Hrvatima na “jasnijem progledavanju” u odnosu na sve ostale balkanske narode ali nije to ljubomora već osećanje koje budi takmičarski duh kao i želju za pomoć u nadi da ideja uspe i kao takva postane zarazna. Jedina svetla varijanta koju vidim za budućnost je uklanjanje “parazitskih naslaga” kojih je vremenom sve više i čiji su apetiti sve veći.
