Foto: M. Raguž Kao da je bilo nekad – Olompijska skakaonica
SANJATI NIJE ZABRANJENO
BLONDINA
Iz jednog sela
– kamel smeđeg kao Stepa –
iz Plocka,
dolazi Dinska Bronska.
Njena marama na glavi je bila pruski plava,
ravna i žuta njena kosa.
Njene oči su bile plave
kao voda u Fjordovima.
Na luk je ona mirisala i na poriluk,
Čizme je ona nosila,
i poput muškarca je koračala spretno.
U hotelu „Laponija“ sjedila je ona
za jednim stolom,
blizu prozora, koji je gledao na ulicu, –
pisala je pismo.
Jedna lokna njene guste kose
pala je na njeno lice,
i na crvenu jaknu.
Svoj je jezik ispružila van pri pisanju,
tako je teško bilo njoj, pismo pisati,
i ispod: Dinska Bronska, njeno ime.
Potom je ona stavila pero za pisanje u usta,
i njen je pogled kružio široko unaokolo.
Jedna fleka od tinte pala je dole
na papir,
koji je ona za deset Centima kod jednog prodavca
pored Hotela
kupila.
Pratila je svako slovo ponaosob.
I malo tinte je još uvijek bilo na njenoj jakni.
O, Dinska Bronska:
ti putuješ za Kanadu,
čađavi Parobrod čekao je dugo na Keju.
U jednom Almanahu
„Red Star Line“
ti si pročitala,
da su jabuke u Kanadi tako velike,
i da visočije tamo stoji kukuruz, žući nego u Plocki.
Kako mora da je odlično biti u Kanadi!
O, Dinska Bronska,
sa tvojim debelim, savijenim prstima:
kako teško tebi pada, pismo pisati,
i tvoj pogled traži, i nigdje ne prijanja.
„Moj Bože!“
Trag od suze
klizi
pun tuge
od tvojih očiju prema ustima.
O, Dinska Bronska!
Autor: Karel van den Oever
Prevod: Marko Raguž
