Telesni deformiteti u širem smislu predstavljaju svako odstupanjne u telesnom statusu (držanju tela) od standradnog položaja delova tela.
Na njihovu pojavu utiče dosta faktora, ali je jedno od pitanja kako se pravilno treba odnositi prema deformitetu koji je već prisutan. Pravilnim odnosom i pravovremnom reakcijom moguće je potpuno otkloniti deformitet ili minimalizovati njegov uticaj. Naravno, misli se na one deformitete koji su stečeni i kod kojih je uzrok fizičke prirode.
Prevencija
Najbolji lek za sve deformitete je prevencija, odnosno stalno opominjanje na pravilno držanje tela. Međutim, nekada se klinička slika deformiteta razvije uprkos svemu, a najčešće se utvrdi na sistematskom pregledu. Moguće je posumnjati na neki od deformiteta i prilikom izvođenja svakodnevnih aktivnosti, ali treba imati “izvežbano oko” i poznavati kako se koji deformitet manifestuje. Čim se posumnja, odmah i neodložno treba otići kod stručnog lica da utvrdi stanje. Pravovremena reakcija je najvažnija. Isto tako, važno je znati da konačnu reč u dijagnostikovanju mora dati stručno lice, odnosno lekar, na osnovu testova i merenja.
Po utvrđivanju kliničke slike, veoma je važno prihvatiti prisustvo telesnog deformiteta. Ovo je od presudne važnosti jer ukoliko se prema celoj situaciji pravilno postavi, moguće je potpuno otkloniti kliničku sliku. Prihvatanje je najveći problem u našoj sredini, koja je tradicionalna i takva stvar se smatra sramotom. Dete sa nekim deformitetom nipošto ne treba oslobađati časova fzičkog vaspitanjna, ukoliko to ne preporučuje lekar zbog ugroženosti drugih telesnih funkcija, ali se u tom slučaju obično radi o težim oblicima. Naprotiv, takvoj deci časovi fizičke kulture su najpotrebniji.
Terapija
Terapija telesnih deformiteta je sastavljena od specijalnih vežbi. Za svaki od deformiteta postoje principi po kojima se sastavljaju programi vežbanja i sistem vežbi za otklanjanje. Lekar koji postavi dijagnozu preporučiće instituciju za sprovođenje korektivnih aktivnosti. To može biti medicinska ustanova i u tom slučaju program će verovatno sprovoditi medicinsko osoblje fizikalnog usmerenja. Korekciju je moguće obavljati i pohađanjem časova u nekom sportskom klubu, ali pri upisu deteta treba reći treneru da je prisutan deformitet, kako bi on posebnu pažnju obratio na to. Najčešće preporučeni sportovi su oni bazični, plivanje, gimnastika i atletika, pošto podjednako angažuju obe strane tela. U tom slučaju, procesom vežbanja rukovodiće lice obrazovano iz oblasti fizičke kulture. U novije vreme pojavljuju se i specijalizovana mesta za korektivnu gimnastiku u kojima radi osoblje medicinske struke i kadar iz fizičke kulture.
Najvažnija stvar jeste da fizička aktivnost mora postati redovna! Stil života se mora potpuno promeniti i u dnevni raspored uvrstiti preporučene vežbe kao što je uvrštena i lična higijena. Telesni deformitet nije stvar koja se leči jednokratno. Nekada je postojao pogrešan pristup da se terapija sprovodi neko vreme i da se sa njom prekine po otklanjanju, ali da se deformitet opet vrati. To se dešava zbog toga što čim se prekine sa fizičkom aktivnošću počinje slabljenje mišića i drugih struktura koje su zadužene za pravilno držanje. Potrebna je kontinuirana aktivnost. Samo i jedino takvim pristupom moguće je otkloniti kliničku sliku telesnog deformiteta i njegov uticaj svesti na minimum.
