logo
bios

Neuspeh Netanjahua na izborima u Izraelu

Objavljeno prije 1 mjesec . u čet, sep 19th, 2019

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i njegov izazivač Beni GancPodijelite

 

Parlamentarni izbori u Izraelu u utorak doveli su do očekivane promene političkih snaga u ovoj zemlji.

Parlamentarni izbori u Izraelu u utorak doveli su do promene političkih snaga sa smanjenim šansama da premijer Benjamin Netanjahu dobije rekordni peti mandat na čelu vlade, dok je povećan uticaj njegovog bivšeg saradnika, ekstremnog desničara Avigdora Libermana, ali i arapskih stranaka čiji savez će, po svemu sudeći, biti treća politička snaga u parlamentu, pišu svetski mediji.

Prema nezvaničnim podacima koji prenosi Tajms of Izrael (The Times of Israel), partija Plavo belo partija bivšeg komandanta vojske Benija Ganca imaće 32 poslanika, Likud premijera Benjamina Netanjahua 31, arapska Zajednička lista 12, ultraortodoksna jevrejska partija Šas devet, a Jizrael beitanu bivšeg ministra odbrane Avigdora Libermana osam.

Netanjahu u problemu

Mada konačni rezultati još nisu poznati, Netanjahu izgleda nije uspeo da dobije podršku kojoj se nadao i deluje da bi njegova duga vladavina mogla da se završi, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).

Očekivano ni Netanjahu ni njegov glavni rival, centrista Ganc, nisu dobili dovoljno glasova za većinu u izraelskom parlamentu, ali što je još važnije, kako ističe američki list, nijedan nema direktan put do vladajuće koalicije koja bi imala najmanje 61 od 120 poslanika u parlamentu.

Predsednik Reuven Rivlin ima diskreciono pravo da odluči ko ima najveću šansu da obrazuje većinsku koaliciju u roku od 28 dana, mada je moguće dvonedeljno produženje. Obično, ali ne i uvek, prvi priliku dobija lider stranke koje je osvojila najviše glasova.

To znači da se nadmetanje za premijera neće odlučiti glasanjem već koalicionim pregovorima i Ganc i njegova stranka Plavo belo deluju da će prvi dobiti priliku da obrazuju vladu, ocenjuje Njujork tajms. Podršaka manje partije Jizrael beitanu (Izrael naš dom) biće ključna, čime bi moć odlučivanja o budućoj izraelskoj vladi mogla biti u rukama lidera te stranke Avigdora Libermana, koji je ranije bio u Netanjahuovim vladama.

Netanjahu, koji je letos postao izraelski premijer s najdužim stažom, želeo je da dobije rekordni peti mandat na čelu vlade, ali su šanse za to sve manje posle glasanja u utorak, pošto stranke desničarskih nacionalista i ultraortodoksnih Jevreja iz njegovog bloka nisu dobile dovoljno poslanika da bi mu obezbedile većinu, a Liberman nije sklon da ga opet postavi na čelo vlade.

Netanjahu je suočen s mogućim optužnicama zbog podmićivanja, prevare i zloupotrebe poverenja. Posle aprilskih izbora nije uspeo da napravi vladajuću koaliciju iako je Likud dobio najviše glasova, i odlučio je da Izraelci opet idu na izbore umesto da pruži priliku nekom drugom da formira vladu. Nadao se da će dobiti jači mandat, s podrškom manjih partija religiozne desnice, ali nije uspeo.

Fokus na bivšem Netanjahuovom saradniku

Sada su sve oči uprte u bivšeg saradnika Netanjahua koji se usprotivio svom bivšem šefu pre pet meseci i može odlučiti da li se Netanjahuova era nastavlja ili joj dolazi kraj, ističe Rojters (Reuters).

Ključnu ulogu može imati Liberman, ekstremno desničarski imigrant iz Moldavije koji živi u izraelskom naselju na okupiranoj Zapadnoj obali. Njegova ostavka na mesto ministra odbrane prošle godine oslabila je Netanjahuovu vladu i na kraju dovela do aprilskih izbora posle kojih je iz principa odbio da uđe u Netanjahuovu koalicionu vladu.

Liberman je u sredu rekao novinarima da postoji samo jedna opcija – vlada nacionalnog jedinstva, “liberalna, široka vlada” i da neće prihvatiti nijednu drugu opciju.

Bivši ministar odbrane pod Netanjahuom zauzeo je čvrst stav po pitanju dugogodišnje podele u Izraelu između sekularnih i ultrareligioznih zajednica, ukazuje Rojters. On je odbio da bude u Netanjahuovoj vladi s ultraortodoksnim jevrejskim partijama koje imaju uticaj na svakodnevni život u Izraelu, uključujući i pitanja braka i razvoda. Ključni razlog zbog kojeg nije ušao u vladu je nezadovoljstvo što je mnogim ultraortodoksnim Jevrejima omogućeno da ne služe vojsku. Gambit se izgleda isplatio, pošto bi Liberman mogao dobiti devet poslanika, skoro duplo više nego u aprilu.

Liberman je bio u Netanjahuovoj stranci Likud, ali se odvojio 1999. i osnovao ekstremnodesničarski Jizrael beitanu, privlačeći bivše sovjetske imigrante sekularnim programom i tvrdim stavom prema Palestincima. Ostavku na funkciju ministra odbrane podneo je prošle godine iz protesta prema, kako je smatrao, slabosti vlade u odnosu na raketne napade palestinskih ekstremista iz Gaze.

Snažniji glas Arapa

Koalicija izraelskih Arapa biće treća snaga u parlamentu i mada nije verovatno da će ući u vladu, deluje da će prvi put u istoriji biti glavni opozicioni blok, što će dati novu platformu dugo marginalizovanoj manjini, ocenjuje agencija Asošiejtid pres (Associated Press).

Prema više od 90 odsto prebrojanih glasova u sredu, arapski blok će izgleda ponoviti uspeh iz 2015. kada je imao 13 mesta, ali ovog puta, usled promena u izraelskoj politici, biće u dobroj prilici da vodi opoziciju ako se osnuje vlada nacionalnog jedinstva dve najveće partije, što deluje verovatno, ukazuje AP. To će predstavnike izraelskih Arapa približiti centru vlasti više nego ikada i povećati mogućnost da utiču na nacionalnu politiku.

Izraelski Arapi čine oko 20 odsto od devet miliona stanovnika i uglavnom potiču od Palestinaca koji su ostali u Izraelu posle osnivanja te države. Iako imaju građanska prava, uključujući pravo glasa, živeli su pod vanrednim stanjem do 1966, i dalje se suočavaju s diskriminacijom, ističe američka agencija. Decenije marginalizacije su dovele do apatije na glasanju, i na aprilskim izborima je više od polovine arapskih glasača ostalo kod kuće, ali su se sada arapski lideri udružili i povećali izlaznost s ciljem da se svrgne Netanjahu i poboljšaju javne službe.

Arapski Izraelci imaju bliske porodične i kulturne veze s Palestincima na okupiranoj Zapadnoj obali i u pojasu Gaze i uglavnom su uz njih, zbog čega ih mnogi Izraelci smatraju petom kolonom i pretnjom po bezbednost, ukazuje AP. Netanjahu ih je više puta nazvao teroristima i izdajnicama kako bi galvanizovao svoju desničarsku bazu. Pre poslednjih izbora je zaoštrio retoriku i rekao da nijedna izraelska vlada ne sme da uključi “anticionističke arapske partije”, ali njegova taktika nije uspela.

Zajednička lista, dodaje agencija, verovatno neće ući u vladu, pošto bi to značilo podršku vojnim operacijama protiv Palestinaca i mnoge jevrejske stranke odbijaju da budu politički partneri Arapa. Ali bi povećani uticaj arapskih partija mogao omogućiti da spreče desničarske mere poput zakona koji definiše Izrael kao nacionalnu državu jevrejskog naroda, što je usvojeno prošle godine tankom većinom. Neformalni savez s podrškom vladajućoj koaliciji spolja bi mogao dovesti do zakona o poboljšanju stanovanja, obrazovanja i drugih usluga marginalizovanim arapskim zajednicama.

Mogući scenariji

Izraelci su glasali drugi put ove godine, ali je zemlja opet u političkoj pat poziciji, ocenjuje Gardijan (The Guardian) i ističe da postoji nekoliko mogućih scenarija od kojih je pet zasad najpopularnije.

Prva mogućnost je vlada nacionalnog jedinstva u kojoj bi Netanjahu i Ganc udružili snage. Ganc je međutim rekao da nikada neće ući u vladu s Netanjahuom zbog optužbi za korupciju, a nije jasno ni ko bi bio premijer.

Druga mogućnost je da Netanjahua smeni njegova partija Likud, što bi bio scenario iz sna za Ganca, ističe Gardijan.

Treća mogućnost je da arapska Zajednička lista, mada se gnuša Gancove nacionalističke politike, njemu pruži podršku u okviru strategije da se smeni Netanjahua. Moguće je i da Netanjahu opet izvuče zeca iz šešira, kao što je i dosad uspevao da preživi, i na neki način sakupi većinu različitim dogovorima kojima bi privukao manje partije. Na kraju, tu je opcija da se opet ponove izbori.

BBC ocenjuje da je koalicija Likuda i stranke Plavo belo moguća jedino bez Netanjahua na čelu Likuda, ali da to ne dolazi u obzir za dosadašnjeg premijera i, makar zasad, za njegov Likud.

Postoji mogućnost i da Liberman čudesno promeni mišljenje pa se pridruži desničarskoj i religioznoj Netanjahuovoj vladi. Dok bi to iziskivalo da se postigne dogovor sa sekularnim Libermanom i ultrareligioznim strankama, Ganc, ističe BBC, ima još složeniji zadatak da obrazuje vladu, imajući u vidu razlike među levičarskim strankama.

Misterija Ganc

Ganc za većinu Izraelaca ostaje misterija, ocenjuje Los Anđeles tajms (The Los Angeles Times), dodajući da je njegovo predizborno obećanje bilo jednostavno – na svakom skupu i u svakom intervjuu Ganc je obećavao da neće ući u vladu s Netanjahuom.

Bivši komandant vojske je rezervisano ušao na političku scenu pre šest meseci i uradio nešto naizgled nemoguće – nadmudrio je Nehtanjahua, ocenjuje američki list.

Dok je Netanjahu vodio kampanju podsticanja mržnje, Ganc se otvoreno dodvoravao Arapima i drugim manjinskim glasačima. Ganc se zalagao za mir s Palestincima dok bi se sačuvali izraelski bezbednosni interesi i naznačio je da je otvoren za teritorijalne ustupke u okviru potpisanog sporazuma. Ipak, Ganc je izbegavao pitanje palestinske državnosti, ali je nije isključio.

S druge strane, britanski Indipendent (Independent) ocenjuje da stranka Plavo belo i Jizrael beitanu, mada rivali Likuda, imaju istu agendu s Netanjahuovom strankom. To znači da na programu nije kraj jevrejskih naselja na palestinskoj teritoriji i vojne okupacije, kao i rad na pregovorima za rešenje dve države s granicama od pre 1967. godine.

Deluje da je sve izvesnije da će biti dogovorena široka vlada jedinstva među tim partijama i da će biti zadržan status kvo kad je reč o palestinskom pitanju, ističe list i ocenjuje da bi nova vlada mogla da dovede do promena na unutrašnjem planu po pitanju odnosa države i religije.

Indipendent ocenjuje i da će biti interesantno kako će reagovati američki predsednik Donald Tramp (Trump), posebno imajući u vidu nedavno otpuštanje Džona Boltona (Jonh) i zaokret prema Iranu.

Ako Netanjahu više ne bude na vlasti, to će svakako biti udarac Trampovoj administraciji koja je čvrsto stala iza izraelskog premijera od 2016. S druge strane, ocenjuje Indipendent, ko će biti sledeći izraelski premijer nije problem za Trampa, pošto njega interesuju jedino izbori sledeće godine za predsednika SAD. On je već pružio podršku Netanjahuu, ali više da bi ojačao svoju desničarsku proizraelsku bazu u SAD nego da bi pomagao izraelskom premijeru.

RSE

Copyright 2016 Magazin Plus d.o.o. Sva prava zadržana.
Zabranjeno preuzimanje sadržaja bez dozvole izdavača.

Programiranje: Magazin plus
Na vrh