Prvi problem sa kojim se građani suočavaju, kako kaže, proizilazi iz pitanja “da li se ovo mene tiče?”
Profesorka u penziji Srbijanka Turajlić je izjavila je za telveiziju N1 da je vreme za ozbiljan protest ne samo u Srbiji nego i u svetu, “ali da sem Francuske to baš i ne ide od ruke drugima”.
Naime, poslanici opozicije u Skupštini Srbije počeli su protest u holu parlamenta, nezadovoljni što im, kako kažu, već četiri dana nije dozvoljeno da iznesu svoja mišljenja o Predlogu zakona o budžetu za 2019. godinu.
Odlučili su da na svaka dva sata drže konferencije za novinare kako bi svaka poslanička grupa iznela svoje primedbe u vezi s tim zakonom.
“Šta su čekali godinu dana, to je počelo s prethodnim budžetom i od onda mi nemamo regularne sednice Skupštine”, kaže Srbijanka Turajlić. “Pitanje je i šta je smisao ovoga, šta će se tu videti, ko će to videti, ko će to preneti”.
Opozicija je pozvala građane na protest u subotu, ali bez političkih obeležja.
Turajlić kaže da “postoji strah od pojma političke stranke i da treba objasniti da nije nužno sve isto”.
“Pitanje je kako građane uveriti da ništa mi, hodajući ulicama, nećemo uraditi, ako se tu ne nađu neke stranke koje imaju neku infrastrukturu, moć, da stvari organizuju i usmere u nekom pravcu. Ovako ćemo ostati usamljeni pojedinci nesrećni, jako zaplašeni atmosferom u kojoj živimo i treba imati na umu da će taj protest u subotu od strane svih prorežimskih medija biti kvalifikovan – oni se bune, a na Kosovu gori. Ja znam da na Kosovu gori, meni je užasno žao građana koji žive na tom Kosovu, ali ne možete vi u zemlji raditi ono što vam padne na pamet i držati “Kosovo koje gori”… Ta vrsta izgovora ne sme da prođe”, naglasila je Turajlićeva.
Prvi problem sa kojim se građani suočavaju, kako kaže, proizilazi iz pitanja “da li se ovo mene tiče?”.
“Da li je moguće da je u ovoj zemlji samo prosvetarima važno pod kojim uslovima i kako će se školovati deca? Roditeljima to nije važno, ne misle da ih treba podržati, roditelje se to ne tiče… Rušenje u Savamali – vi pitajte bilo kog građanina – šta bi radio kada bi došao buldožer i srušio ti kuću. Rekao bih izašao bih i bunio se. A zašto nisi izašao kad je buldožer rušio tuđu kuću? Pa, nisam stigao, nisam mogao… Mi nemamo solidarnost. Penzioneri – nama su oteli penzije i svi pitaju gde su penzioneri u protestu. Penzioneri su stari, bolesni, nemoćni, zaplašeni, niko nije pitao, a gde su deca i unuci penzionera. Da li je moguće da su ti penzioneri samo potrebni da čuvaju decu i čine usluge. Niko nije izašao da nas brani”, poručila je ona.
Drugi problem je, kako kaže, problem opozicije koja za neku inicijativu kaže – to je glupo, glupa ideja. A kad se kaže to, navodi ona, to zapravo znači – nisam se ja setio.
Treća, najgora stvar za intelektualce je salonski protest, kaže Srbijanka Turajlić.
“To liči na protest moje babe početkom pedesetih godina i njenih prijatelja protiv komunizma, koji se okupe u salonu, pričaju o tome i odu kući zadovoljni. E, tako se mi okupimo recimo u Starom gradu da damo podršku Koraksu i Petričiću, kojima ne samo što nije potrebna naša podrška, jer su oni svetska imena, već je puitanje da li sam ja dostojna da dam podršku tim veličinama. Ali, mi se okupimo, svi koji mislimo isto o ovoj vlasti, lepo se ispričamo i odemo kući srećni, mi smo im pokazali… Ne zna se kome, niti da li to ima nekog efekta… Kad prošetate karikature, to već ima efekta”, naglašava profesorka.
Turajlićeva ističe da te tri stvari sprečavaju proteste u ovoj zemlji u kojoj, kako kaže, ima dnevno 20 razloga za njih. Dodaje i da imamo rascepkane inicijative koje ne vode ničemu.
Buka
