logo
bios

Ljudski mozak se može oblikovati poput plastelina

Objavljeno prije 1 mjesec . u sub, nov 17th, 2018

Ljudski mozak je neverovatno fleksibilan. Može se oblikovati poput plastelina, samo uz malo više vremena i truda. U poslednjih 20 godina, zahvaljujući brzom razvoju u oblasti slikanja mozga i neuronauke, sada se može sa sigurnošću tvrditi da je mozak sposoban za reinženjering – i da smo mi sami inženjeri.

Neuroplastičnost je opšti termin koji opisuje trajne promene na mozgu tokom ljudskog života i ima brojna pozitivna dejstva na kvalitet života. Evo nekoliko razloga zašto:

– Možemo povećati inteligenciju.

– Možemo naučiti nove veštine.

– Možemo se oporaviti od određenih vidova oštećenja mozga.

– Možemo povećati emocionalnu inteligenciju.

– Možemo se odviknuti od štetnog ponašanja, uverenja i navika.

S druge strane, ovim procesom možemo svoj mozak redizajnirati i na gore. Srećom, zahvaljujući našoj sposobnosti da se odučimo od štetnih ponašanja, uvek postoji šansa da se vratimo na pravi kurs.

Uverenja menjaju mozak

Donald Heb, rani pionir neurolastičnosti i neuropsihologije, rekao je da se neuroni koji zajedno funkcionišu međusobno povezuju. Dr Majkl Merzenič, koji je danas možda najpoznatiji svetski neuronaučnik, nadogradio je Hebov rad, dokazujući odnos između misli i strukturalnih promena u mozgu.

Njihovi zaključci su da su naša iskustva, ponašanje, razmišljanje, navike i način na koji reaguješ neodvojivi su od toga kako se naš mozak oblikuje. Tako negativne navike menjaju naš mozak na gore, a pozitivne na bolje.

Kukanje i promene na mozgu

Kako negativno ponašanje kao što je kukanje, menja strukturu mozga?

Svi znamo nekoga ko je uvek negativan. Osobu koja nikad nije zadovoljna. Negativni ljudi se gotovo uvek žale na nešto. Još gore, ljudi koji stalno kukaju ne zadovoljavaju se time da zadrže svoje misli i osećanja za sebe, već uglavnom traže slušaoca. Nesumnjivo je da nerviraju svoje prijatelje i porodicu, ali ne treba ih kriviti već razumeti.

Neki se žale kako bi privukli pažnju i uvek razmišljaju o tome kako je njima teže nego drugima. Neki su hronično nezadovoljni. Ako ne pričaju o svojoj tegobi, onda verovatno razmišljaju o njoj. Psiholozi nazivaju ovo kompulsivno ponašanje ruminacija, koja se definiše kao repetitivno razmišljanje o problemu bez kraja i konca. Ruminacija je, nažalost, direktno vezana za depresivan i anksiozan mozak.

Ljudi koji se stalno žale imaju manji emocionalni koeficijent, koji je neophodan za razumevanje emocija. Njih ne zanima vaše gledište, razmišljanja ili osećanja. Oni će koristiti svaku priliku da vam se izjadaju.

Da li je mozak kriv? Odgovor je uglavnom – da.

Ali većina negativnih ljudi ne želi da se ovako oseća. Ko bi to želio? Štetno ponašanje kao što je kukanje, ako mu dozvolimo da se kontinuirano odvija u  mozgu, neminovno će izmeniti misaone procese. Izmenjene misli vode do izmenjenih uverenja, što vodi do promena u ponašanju.

Ponavljanje je majka uspeha

Kada ponavljamo fokus na negativnom, žaleći se konstantno, mi koristimo neurone odgovorne za negativnu tendenciju, tako da kreiramo negativno ponašanje putem ponavljanja.

Naravno, nije moguće sve vreme biti srećan i pozitivan, niti to treba pokušavati. Međutim, treba da preduzmemo konkretne korake kako bismo se borili protiv negativnog razmišljanja. Istraživanja pokazuju da je meditacija jedan od načina.

Izvor: 6yka

Copyright 2016 Magazin Plus d.o.o. Sva prava zadržana.
Zabranjeno preuzimanje sadržaja bez dozvole izdavača.

Programiranje: Magazin plus
Na vrh