logo
SDA
SDA

Kafa i mozak

Objavljeno prije 2 sedmice . u uto, sep 11th, 2018

Šta kafa zaista radi vašem mozgu

Mnogo onoga što mislite o kafi jeste tačno, ali mnogo toga i nije. Proverite šta su zaista činjenice, a šta je samo u vašem umu.

“Legenda kaže da je ovčar po imenu Kaldi otkrio kafu u Etiopiji negde između 300 i 800 godine n.e. Primetio je da njegove koze nisu spavale noću, pošto bi pojele bobice kafe. Odneo je bobice u lokalnu opatiju, gde su napravili prvu seriju kafe, beležeći njene efekte na razbuđivanje i razmišljanje.” (Smit i dr, 2004).

Od tog vremena ljudi su fascinirani kafom, i s pravom je tako.

Neki od efekata kafe su čudni i kontradiktorni. Na mnogo načina efekti kafeina na um su mnogo veći nego što očekujemo, nego ono što nam ona zapravo čini. Bez sumnje, pronaći ćete bar jednu ili dve stvari koje će vas zapravo iznenaditi.

Kofein većinu ljudi ne sprečava da spavaju

Ovčar Kaldi je možda bio u pravu što se tiče njegovih koza, ali ne što se tiče ljudi. Uprkos svoj galami koja se diže oko kafe i spavanja, malo je dokaza da je to zaista problem. Istraživanje je pokazalo da je velika većina ljudi smislila kako da je koristi. Nije toliko komplikovano: nemojte piti dupli espresso u ponoć. Uh.

Čak i ranije bilo je studija u kojima su ljudima tajno davali kafu pre nego što bi otišli u krevet. I iznenađenje je bilo da to generalno nije uticalo na njihovo spavanje.

Ljudi krive kafu za sve i svašta

Nije samo upitanju slabo spavanje, već I činjenica da ljudi misle kako je kafa loša za njih. Kofein krive za čitav niz nespecifičnih tegoba poput glavobolje, slabog spavanja noću, nervoze itd. Istraživači su u nekim slučajevima ljudima dali placebo i kazali im da su uzeli kofein. Ljudi na kraju istraživanja tvrdili su da su loše spavali, da su dobili glavobolju i druge tegobe. Međutim, to ne može biti od kofeina, pošto ga nisu uzeli. Verovatno da je to posledica očekivanja kako će kofein uticati na nas.

Kofein i dremka?

Možda je budalasto popiti šolju kafe i onda otići na spavanje. Ali, ukoliko vam manjka sna, ovo može biti odgovor. Kroz studije je urađen eksperiment gde su umorni i iscrpljeni dobijali 200mg kofeina (šoljica ili dve instant kafe), a zatim bi išli da odremaju. Kofein i dremka često utiču na bolji učinak na radu. Drugim rečima, kofein unapređuje rad više nego samo dremka.

Probajte: popijte kafu i odspavajte 5 do 15 minuta i vidite kako se osećate. Čak i oni koji uobičajno ne dremaju mogu ovaj ritual doživeti blagotvorno.

 

Pojačavanje održavanja pažnje

Većina ljudi se oseća uzbuđenije posle kafe, ali da li su mudriji kada se naučno testiraju? Odgovor je: na neke načine da, ali na mnogo načina ne.

Najjači pozitivni nalaz je da kofein pojačava pažnju i budnost. Ovo je vrsta pažnje koja je potrebna da biste nastavili da radite relativno rutinski zadatak koji nije izazovan. To je razlog zbog koga je često potreban na poslu: tera nas da izdržimo dosadne stvari kroz koje moramo da prođemo. Ovaj zaključak se naročito odnosi na one koji se nisu dovoljno ispavali, što čini većinu nas ovih dana.

Kada odlutamo u druge psihološke oblasti kao što su vreme reagovanja, učenje i pamćenje, stvari postanu mnogo manje jasne. Ponekad ih kofein unapređuje,ponekad ih čini gorim, a ponekad nema nikakve razlike.

Uopšte govoreći, međutim, malo je dokaza da kofein stvara veliku razliku u zadacima koji zahtevaju samo razmišljanje.

 

Dve šolje dobro, pet šolja loše

Kao i sve u životu, uvek se može preterati u uživanju. Kofein nije drugačiji. U studijama koje su pomenute iznad, kada ljudi unesu 200 do 300 mg kofeina, dobiju sve gore navedene dobrobiti. To je oko tri espresa ili 2-3 šolje instant kafe. Više od 500 mg unosa, međutim, ne donosi poboljšanje u radu, a ljudi počinju da osećaju negativne efekte.

Prirodno, međutim, ovo će zavisiti o vašem uobičajnom nivou unosa; kako telo i um počinju da se privikavaju na kofein, kao na bilo koju drogu.

Bez simptoma povlačenja kada prestanete s uzimanjem?

Ukoliko želite da prestanete s konzumiranjem kafe pripremite se na simptome povlačenja koji će trajati između 12 i 24 sata posle vaše poslednje šolje kafe. Nakon toga, možete dobiti glavobolju i biti nervozni, umorni i anksiozni. Ipak, da li ćete se zaista tako osećati?

Čak i simptomi posle prestanka konzumiranja mogu biti delimično odgovorni za naša očekivanja oko efekata kofeina. Malo je proučeno, ali postoji naznaka da ukoliko ne očekujete da imate simptome povlačenja, nećete ih i dobiti. To je verovatno jedan od razloga zbog koga neki kažu da nisu iskusili simptome povlačenja kada su prestali da piju kafu. Prestanak konzumiranja kafe možda neće biti tako štetan kao što mislite.

 

Dobro se osećate

Svako ko pije kafu će vam reći da pomalo kafe čini da se bolje osećaju, ali da se od previše loše osećaju. Srednja doza je ključ. Šta se podrazumeva pod srednjom dozom zavisiće od vašeg uobičajne količine uzimanja i vaše genetske osetljivosti, koja je nasledna. Ukoliko vaši roditelji mogu da popiju trostruki espresso bez da im glava eksplodira i vi ćete takođe moći.

Čak se i nasledna osetljivost na kofein može prevazići ukoliko se potrudite.

Kafa ubija bol

Postoje neke naznake u istraživanjima koje kažu da kafa pomaže u smanjenju bola. Ukoliko imate tenzične glavobolje, na primer, onda studije nagoveštavaju da acetaminofen (paracetamol) sae kofeinom može obezbediti olakšanje od bola bolje od samostalnog uzimanja acetaminofena.

Manje kao uzročnik nemigrenoznih glavobolja, kofein je pokazao u jednoj studiji da ih leči!

 

Kafa izoštrava čula

Kofein podiže osećaj u čulima po malo na različite načine. Evo nekih. Studije su pokazale da nakon šoljice kafe ili dve ljudi mogu bolje da vide u mraku. Poboljšanje je između 20 i 38%. Ljudi bolje razlikuju boje kada su popili malo kafe. Kofein pomaže ljudima da ignorišu negativne stimulanse iz sredine.

 

Kofein verovatno ne izaziva zavisnost

Tehnički kofein ne izaziva zavisnost zbog načina na koji radi u mozgu i zbog toga što mnogi ne pate od simptoma povlačenja kada prekinu s uzimanjem. Međutim, mali broj ljudi izgleda kao da su zavisni od kafe. Ipak, ukoliko uporedite kofein s drogama koje izazivaju zavisnost, kao što su kokain ili heroin, prilično je jasno da kofein nije adiktivan na taj način.

Za P.U.L.S.E Žarko Petrović

psiholosko-savetovaliste.com

Copyright 2016 Magazin Plus d.o.o. Sva prava zadržana.
Zabranjeno preuzimanje sadržaja bez dozvole izdavača.

Programiranje: Magazin plus
Na vrh