I dok je kraljica Elizabeta želela u dva navrata da nagradi čuvenog umjetnika najvišim titulama, Bouvi ju je oba puta odbio na svojstven način, držeći do sebe, za razliku od drugih slavnih kolega
Dejvid Bouvi oduvek je bio jedinstvena ličnost, van ustaljenih društvenih okvira, a to se videlo i kada je odbio titulu viteza od britanske kraljice Elizabete.
Naime, njemu je 2000. godine dodeljena titula Komandanta Reda britanske imperije, kojom kraljica nagrađuje javne ličnosti za “istaknuti, inovativni doprinos nekoj oblasti britanskog života”. I dok bi mnogi bili polaskani ovim gestom, Dejvid je odbio titulu uz objašnjenje: “Zaista ne znam čemu to služi.”
Tri godine kasnije, 2003. je ponovo rekao “Ne” britanskoj kraljici, kada je odbio titulu viteza za “veliki doprinos” britanskom životu, koji je bio “inspirativan i značajan tokom dugog vremenskog perioda”, piše britanski Mirror.
I dok su njegove slavne kolege poput Pola Makartnija, Eltona Džona i Mika Džegera oberučke prihvatili titulu “ser”, Bouvi je još jednom ostao pri svojoj odluci da odbije veliko priznanje uz objašnjenje:
“Nikada nisam imao nameru da prihvatim tako nešto. Nisam za to radio celog svog života.”
Izvor: Stil
B92: Dejvid Bouvi
Kultni muzičar koji je tokom pola veka obeležio i menjao muzičku scenu pre tri dana je proslavio 69. rođendan objavivši album “Blackstar”.Krajem novembra objavio prvi singl i spot s novog albuma, čiji je muzika uvrštena u uvodnu špicu i trejler TV serije “The Last Panthers” koja se od oktobra emituje na odabranim kanalima u Evropi.
Javnost nije bila upoznata sa njegovom bolešću.
Uticajni pevač, tekstopisac i producent eksperimentisao je sa glam rokom, art rokom, soulom, hard rokom, dens muzikom, popom, pankom i elektronikom tokom svoje karijere koja je trajala duže od 40 godina.
Bouvijev umetnički proboj dogodio se 1972. albumom „The Rise and Fall of Ziggy Stardust and the Spiders From Mars” koji je zvezdu predstavio kao vanzemaljca.
Stapajući britanske i japanske uticaje i rok sa pozorištem, Bouvi je stvorio živopisni androgini alter ego Zigija Stardasta.
Tri godine kasnije postigao je prvi veliki uspeh u Americi singlom “Fame”.
Među njegovim nezaboravnim pesmama bile su “Let’s Dance” iz 1983, “Space Oddity”, “Heroes”, “Changes”, “Under Pressure”, “China Girl”, “Modern Love”, “Rebel, Rebel”, “All the Young Dudes”, “Panic in Detroit”, “Fashion”, “Life on Mars”, “Suffragette City”…
Zbog očiju koje su različito izgledale (posledica školske tuče) i tananog izgleda, Bouvi je bio prirodan izbor za mnoge neobične filmske uloge, a igrao je i vanzemaljca u nadrealnom filmu Nikolasa Rega “The Man Who Fell to Earth” 1976.
Kritičari su bili oduševljeni i njegovom glavnom ulogom u brodvejskom spektaklu iz 1980. “Čovek-slon”.
Bouvi je igrao i u poslednjem filmu Marlen Ditrih “Just a Gigolo” (1978), zatvorenika u Drugom svetskom ratu u “Merry Christmas Mr. Lawrence” 1983 i Pontija Pilata u Skorsezeovom “The Last Temptation of Christ” (1988). U filmu “The Prestige” iz 2006. igrao je Nikolu Teslu.
Rođen je kao Dejvid Džouns 8. januara 1947. ali je promenio ime 1966. nakon što je Dejvid Džouns iz grupe The Monkees stekao slavu.
Svirao je saksofon i to u nekoliko bendova, a kasnije je potpisao ugovor za Mercury Records za koji je 1969. objavio album “Man of Words, Man of Music” na kom je bio hit “Space Oddity”.
Bouvi je 1972. stvorio alter ego – Zigija Stardasta. Tada je ofarbao kosu u narandžasto i nosio žensku odeću. Album je postao prava senzacija.
Promenio je pravac 1975. kada je postao opsednut dens/fank zvukom iz Filadelfije i objavio “Young Americans” sa singlom “Fame” koji je pisao zajedno sa Džonom Lenonom i gitaristom Karlosom Alomarom.
Nakon “hladnijeg” albuma “Station to Station”, ponovo je promenio pristu ppreselivši se u Nemačku i objavivši album “Low” 1977. To je bila prva od njegove “Berlin Trilogy” (trilogije) na kojoj je sarađivao sa klavijaturistom Brajanom Inom.
Bouvi je probudio “Strašna čudovišta” (Scary Monsters) i na tom albumu odao počast liku Majora Toma iz hita “Space Oddity” nastavkom “Ashes to Ashes”. Usledili su “Tonight” 1984. i “Never Let Me Down” 1987. i saradnja sa grupom Queen, Mikom Džegerom, Tinom Tarner, The Pat Matheny Group i drugima.
Formirao je kvartet Tin Machine (njegov brat Toni je svirao bubnjeve), ali bend nije dobio dovoljno pozitivnih kritika, niti značajniju zaradu ni nakon objavljivanja drugog albuma.
Bouvi se vratio solo karijeri 1993. sa “Black Tie White Noise” i saradnji sa gitaristom Mikom Ronsonom sa kojim je sarađivao još u Spider From Mars, a onda 1995. snimio “Outside” sa Inom i bio na turneji sa bendom Nine Inch Nails.
Vratio se u studio 1996. i objavio “Earthling” pod uticajem elektro-zvuka. Usledila su još dva albuma: “Hours” 1999, i “Heathen” 2002.
Bouvi je bio i producent, između ostalih, za Lua Rida, The Stooges i Moot the Hoople, za koje je napisao i pesmu “All the Young Dudes”.
Gremi nagradu za životno delo dobio je 2006.
Oženio se Meri Anđelom Barnet (poznatom i kao Endži Bouvi) 19. marta 1970. a kasnije su dobili sina Zouvija Bouvija (danas reditelja Dankana Džounsa). Razveo se 8. februara 1980.
“Ako je Zigi zbunio i svog tvorca i publiku, dobar deo te zbunjenosti je posledica seksualnosti”, rekao je on za magazin “Melody Maker”, zbog čega su mnogi pomislili da je homoseksualnost, iako se uglavnom smatralo da je to učinio kako bi probudio interesovanje za Zigija Stardasta. Tada je ofarbao kosu u narandžasto i nosio žensku odeću. Album je postao prava senzacija.
Međutim, za “Playboy” je 1976. rekao: “Tačno je – ja sam biseksualan. Ipak, ne poričem da sam tu činjenicu vrlo dobro iskoristio. Mislim da je to najbolja stvar koja mi se desila”.
Štaviše, njegova bivša supruga Endži tvrdila je da je imao vezu sa Mikom Džegerom.
Već 1983. on je za “Rolling Stone” porekao sve što je do tada rekao i izjavio da je bio “neizjašnjeni heteroseksualac”.
U aprilu 1992. oženio se manekenkom Iman. Imaju ćerku Aleksandriju Leksi Zahru Džouns, koja je rođena u avgustu 2000.
